You are here

Pod žrvnjem (JDP) – Ocena publike: 4,51

SMEDEREVO, 27. april 2018 – Jugoslovensko dramsko pozorište u četvrtak uveče je u okviru festivalskog programa Nušićevih dana odigralo predstavu „Pod žrvnjem“, po tekstu Dragoslava Nenadića iz 1908. godine, u režiji Egona Savina. Uloge su tumačili: Boris Isaković, Anita Mančić, Marko Janketić, Jelena Petrović, Amar Ćorović, Bojan Lazarov, Nebojša Milovanović, Vesna Stanković, Milica Gojković, Miodrag Dragičević, Nenad Jezdić, Nebojša Ljubišić.

„Ekonomske krize 21. veka probudile su novo interesovanje za  dramski prvenac mladog i gotovo zaboravljenog autora Dragoslava Nenadića, nastao početkom 20. veka. Drama Pod žrvnjem otkriva nam – kako je kritika primetila – svet periferije, umorno vegetiranje u vlažnim i prljavim straćarama i zapuštenim dvorištima, polusvet sa svojim razorenim porodicama, spreman na sve: na nož, krađu, prostistuciju, podvođenje… Nenadićevi živopisni beogradski likovi, iako u živom pesku do grla, gaje nadu da je moguće nešto lepše i bolje: bilo kao san o spasonosnom bekstvu (otići bilo gde, u grad, u Ameriku), bilo kao vera da negde možda postoji srećna zemlja… Ovi obespravljeni junaci, otuđeni i često animalni, u tom presudnom času – pod žrvnjem – imaju pred sobom tri puta…“

Na osnovu prebrojanih glasova publike, predstava je dobila ocenu 4,51. Nagradu za glumačko ostvarenje večeri, po oceni publike, dobio je Boris Isaković, koji je briljirao kao i Anita Mančić.

„Kao što je ovaj pisac konstatovao početkom XX veka, gde se Srbija nalazi, to opet ovom predstavom konstatujemo i vidimo ljude koji, nažalost, nemaju šta drugo da urade nego da posegnu u kriminal i da pristanu na takve stvari da bi mogli da prehrane svoju porodicu“, rekao je pored ostalog Isaković.

Poslednja predstava u festivalskom programu 35. Nušićevih dana, u petak uveče, je Žalujoča družina (Ožalošćena porodica) Slovenskog ljudskog gledališča iz Celja i Prešernovog gledališča iz Kranja, u režiji Igora Vuka Torbice. Predstava je titlovana na srpski jezik.

Čitaj dalje...

Predstavljena knjiga Ivane Stojić „Putnik sa tačkom“

SMEDEREVO, 26. april 2018 – U Narodnoj biblioteci Smederevo, u okviru obeležavanja 172 godine postojanja i rada ove ustanove, večeras je predstavljena nova knjiga pesama autorke Ivane Stojić „ Putnik sa tačkom“.

Ovo je četvrta knjiga Ivane Stojić, a večeras je, o knjizi i opusu autorke, govorio prof. dr Dobrivoje Stanojević.

– Ima i malih prozno-lirskih zapisa, gde se poezija pretvara u tihu prozu i tiha proza u glasnu poeziju. Ako je glavni motiv „san“, napravite anagram i šta dobijate? Dobijate „nas“. Motiv budnosti je takođe veoma važan, verovanje u napredak, u ruralno ustrojstvo sveta, gde stalno svanjiva… Kad pratite te pojedine motive kao da pratite neke njene junake u posebnim ljubavnim zagrljajima – kazao je opisujući stihove autorke, između ostalog, Dobrivoje Stanojević.

Čitaj dalje...

Izložba skulptura Miodraga Mileta Popovića

VELIKA PLANA, 26. april 2018 – U Galeriji Centra za kulturu Masuka u Velikoj Plani ovog četvrtka je otvorena retrospektivna izložba skulptura i reljefa vajara i likovnog pedagoga Miodraga Mileta Popovića.

I ova izložba je jedno od brojnih događanja u Velikoj Plani ove nedelje u okviru obeležavanja Dana opštine.

Čitaj dalje...

Vranovci blokirali put zbog kamiona sa rudom i šljakom

VRANOVO, 26. april 2018 – Oko 9 sati danas žitelji Vranova, njih petnaestak, zaustavili su saobraćaj na regionalnom putu koji pored smederevske Železare vodi ka Ralji i dalje ka Požarevcu. Razlog: pored njihovih kuća svakodnevno prolaze, u stotinama, kamioni koji tuda prevoze sirovine i šljaku za Železaru iz luke i iz Železare do mesta za deponovanje.

– Izbrojali smo 45 različitih kamiona, po tablicama, koji prođu najmanje 20 puta dnevno pored naših kuća. Hiljadu prolazaka… To se diže prašina do neba! I sa njih samih pada, jer im nije prekriven teret, a često su pretovareni, to se rasipa na sve strane, a onda oni koji posle njih prođu kroz tu prašinu opet je podignu. O buci da i ne govorimo, ali ovo, prašina, to je strašno! Pogledajte na šta nam liče kuće i dvorišta – pokazuje jedan od učesnika blokade na kuće pored puta.

Obraćali su se, kažu, ministarstvima, i saobraćaja i energetike, inspekcijama i smederevskoj Gradskoj upravi, Železari i prevoznicima koji tu uslugu za Železaru obavljaju. Niotkuda odgovora. I onda su se odlučili na ovaj korak. Blokadu. Izašli na put, izneli i stolice, za starije.

– Ugroženo nam je pravo na život. I na rad. Ja sam gajila jagode, od toga sada nema ništa. Sve i da rode, kome da prodam? Da potrujem narod? Vidite ovaj orah pored kapije, i on se, jadan, osušio. Ovde nijedna voćka ne poraste, ne dostigne zrelost, da rađa, sve što se posadi posle par godina se osuši – jadikuje žena iz Vranova, čija se kuća i bašta nalaze neposredno pored puta.

Meštani kažu i da je od frekventnog kamionskog saobraćaja postradao kolovoz i most koji, na regionalnom putu koji su blokirali, vodi do sela.

– Oni će, kad se taj most sruši od njihovih kamiona, da naprave put kroz Železaru, a kuda ćemo mi? Niko nema ništa protiv da Železara radi, da ljudi zarađuju plate, ali dajte i nama da živimo. Ovako više dalje ne ide. Ako nema drugog puta do kapije 6 nego ovuda, bar pokrijete kamione, čistite za sobom, perite… Radite šta znate samo da i mi preživimo! Ovde se ionako više niko ne naseljava, a svi mladi odoše – rezigniran je jedan od učesnika blokade.

Policija je obezbeđivala neveseli mali skup meštana koji su blokirali saobraćajnicu. Vrlo brzo se napravila kolona, pogotovo kamiona i autobusa, onih koji nisu znali za alternativni pravac, sa druge strane Železare. Posle više od dva sata, stigao je i predstavnik prevoznika, čiji su kamioni, onog koji obavlja tu uslugu za Železaru. Odveo je predstavnike organizatora blokade na stranu, nije hteo pred novinarima s njima da priča, rekli su nam. Ipak su novinarima preneli šta su se dogovorili: prevoznik će da očisti naslage prašine pored puta i praće kolovoz svakodnevno. Zaista, posle izvesnog vremena pojavio se bager koji je kašikom uklanjao gomile prašine pored puta, ponegde i 20-30 santimetara visoke. Obećano je i pranje kolovoza. Meštani su, tada, oko podneva, pustili vozila da prođu.

– Videćemo koliko će to da traje – skeptičan je jedan od Vranovaca.

Kako bilo, saobraćaj je ponovo uspostavljen, a prvi je putem prošao autobus sa decom neke osnovne škole na ekskurziji. Dok su čekali, iz prve ruke su imali čas prirode i društva, na temu ekologije.

Čitaj dalje...

Veslanje: Državno prvenstvo odloženo za nekoliko dana

SMEDEREVO, 26. april 2018 – Državni šampionat u malim čamcima za seniore i juniore odložen je za sredinu naredne nedelje zbog najavljenih loših vremenskih prilika, saopštio je danas Veslački klub Smederevo. Prvenstvo države trebalo je da se održi predstojećeg vikenda na Adi Ciganliji.

Boje VK Smederevo na ovom takmičenju braniće Aleksandar Filipović u seniorskom skifu i trojica juniora, takođe u skifu, Marko Torbica, Lazar Ristić i Miroslav Jovanović.

Dan posle državnog prvenstva održaće se i prva regata Kupa Srbije. Veslački klub Smederevo na ovom takmičenju imaće 10 posada.

Lazar Ristić i Marko Torbica veslaće u juniorskom dubl skulu. U kadetskom skifu veslaće Miroslav Jovanović i Vuk Marković, a u dvojcu bez kormilara nastupiće Andrija Jevtić i Nikola Soldatović.

Smederevci će u kadetskoj konkurenciji imati i četverac bez kormilara  (Vuk Marković, Nikola Soldatović, Andrija Jevtić i Miroslav Jovanović) i dva dubl skula u kojima će veslati, Veljko Vukašinović i Todor Marković kao i Luka Vasić i Vukašin Rajić.

Božidar Kovačević biće predstavnik VK Smederevo u pionirskom skifu. U pionirskom četverac skulu nastupiće Vuk Simić, Matija Bančov, Lazar Stojković i Luka Božilović.

Do što boljeg plasmana pokušaće da dođu i dva četverac skula u konkurenciji pionirki. Teodora Stevanovska, Milica Mladenović, Milka Zdjelar i Maša Vasić veslaće u prvom, a u drugom će nastupiti Nevena Stevanović, Jelena Vukelić, Tara Lazić i Ana Soldatović.

Čitaj dalje...

Paulin Ades-Mevel: Srbija postaje medijska ‘crna rupa’

Piše: Dušan Komarčević, Izvor: Radio Slobodna Evropa, 26. april 2018 –  Bez podrške međunarodnih organizacija, nezavisnim medijima u Srbiji preti nestanak, a Srbija će postati „crna rupa“, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Paulin Ades-Mevel, direktorka kancelarije za Balkan u Reporterima bez granica. Sa njom smo razgovarali nakon što je njena međunarodna organizacija objavila ovogodišnji izveštaj o medijskim slobodama u svetu, a u kojem je Srbija pala na 76. mesto, što je čini jednom od zemalja sa najvećim nazadovanjem.

U razgovoru za RSE Paulin Ades-Mevel govori o razlozima za ovako loš plasman Srbije, lažnim obećanjima vlasti da će se položaj novinara poboljšati, mlakim reakcijama iz Brisela, ali i opasnosti od lažnih vesti koje prete ne samo Balkanu, nego i Evropi.

RSE: U izveštaju Reportera bez granica Srbija je pala za deset mesta. Koji su glavni razlozi za tako lošu poziciju Srbije?

Paulin Ades-Mevel: Po našem indeksu, četiri zemlje su veoma mnogo pale ove godine. Među njima je Srbija, zajedno sa Slovačkom, Maltom i Češkom Republikom. Srbija je jedna od zemalja koja je još više pala. Izgubila je deset mesta, što je zaista mnogo na ovom indeksu, jer smo primetili da, iako neki lideri izjavljuju da se situacija poboljšava, uslovi rada za novinare se pogoršavaju i napadi na novinare rastu iz meseca u mesec.

Klima je veoma agresivna od izbora Aleksandra Vučića za predsednika Srbije aprila prošle godine. Zapazili smo pogoršanje u smislu da postoji nekažnjivost, da se napadi na novinare šire a da niko sa visokih pozicija nije osudio to što su novinari izloženi uvredama ili fizičkim napadima. Iznova se pojavljuju dokazi da novinari trenutno ne rade u adekvatnim uslovima.

RSE: Da li možemo pretpostaviti da se pritisak na novinare u Srbiji i situacija koju ste opisali u prethodnom odgovoru stvara iz okruženja predsednika Vučića?

Paulin Ades-Mevel: Mi takve stvari ne pretpostavljamo. Ono o čemu govorimo jeste da dok god politički vođa koji je na tom nivou – bilo da je na mestu premijera ili predsednika – nije u stanju da javno osudi napade na novinare, kao što se to desilo tokom njegove inauguracije prošle godine kada niko nije bio procesuiran, to daje signal naciji da su napadi na novinare nešto što nije zabranjeno.

To takođe ojačava osećaj nekažnjivosti za sve one koji kritikuju novinare. Tako da, iako se Srbija trudi da unapredi svoj imidž, ona je jedna od šest balkanskih zemalja koja se pretvara da unapređuje situaciju. Ono što vidimo na terenu pokazuje da je situacija užasna. Prethodnih nedelja pisali smo dosta o situaciji u Srbiji, bilo da su u pitanju napadi ili administrativni problemi za belgijskog novinara da radi u zemlji (Filip Bertinšan, prim RSE). Mi smatramo da zbog toga novinari ne mogu da rade u adekvatnim uslovima.

RSE: Početkom 2018. godine delegacija Evropske federacije novinara (EFJ) sastala se sa predsednikom Vučićem, koji je obećao da će se „svake nedelje“ boriti za slobodu štampe. Koliko sam razumeo iz vašeg prethodnog odgovora, vi to smatrate pretvaranjem?

Paulin Ades-Mevel: Ja sam u Srbiju došla u vreme kada se belgijski novinar suočavao sa problemom da dobije boravišnu vizu. Za njega je bilo nemoguće da produži dozvolu za rad, verovatno zbog toga što je pisao članke koji se nisu dopali vlastima. Morali smo da organizujemo čitavu kampanju za podršku ovom novinaru. Morali smo da pozovemo vlasti da promene svoj stav, jer ni sam novinar nije znao u čemu je problem. Došli smo u Beograd i taj novinar je dobio dozvolu u sledeća tri sata.

Predsednik je u jednom intervjuu, govoreći o toj našoj kampanji, izjavio da će se sve promeniti, da će novinari raditi u adekvatnim uslovima. To je ono što mi nazivamo komunikacijom. Ono što se ispod događa je potpuno drugačije. Istraživačka novinarka Tamara Skrozza je danima bila na meti uvreda i ponižavana na televiziji. Činjenica da TV Pink (koja je vodila kampanju protiv Skrozze, prim RSE) može da se ponaša na ovaj način i da medijski savet i vlast nisu osudili takvo ponašanje je za nas veliki problem.

RSE: Kakve su posledice takvog odnosa vlasti prema nezavisnim medijima?

Paulin Ades-Mevel: To je „crna rupa“. Bez podrške međunarodnih organizacija ili međunarodnih medija, nestajaće jedan za drugim, jer nedostatak novca znači manje novinara. Bolje od mene znate da je veliki broj novinara iz Srbije otišao u inostranstvo kako bi mogli da rade. Strahujemo da bi Srbija mogla postati „crna rupa“ bez nezavisnih medija i to bi bilo apsolutno strašno.

RSE: Vlast u Srbiji, međutim, tvrdi da je sloboda govora na visokom nivou. njihov argument je da je medijska legislativa usklađena sa zakonodavstvom Evropske unije (EU)?

Paulin Ades-Mevel: Mislim da je potpuno prirodno da se vlast u Srbiji pretvara da ima napretka. Na osnovu onoga što sam videla na terenu, iz izveštaja koje dobijamo i monitoringa koji vršimo, kao i iz izveštaja drugih organizacija očigledno je da situacija nije idealna i da postoje pritisci. Nisam ni pomenula sajber pretnje. Govorimo o učestalim pretnjama smrću. Koliko god vlada govorila da se situacija poboljšava, mi znamo da je to način na koji vlast želi da komunicira, ali, nažalost, moramo da pogledamo kako novinari u Srbiji zaista žive.

Vidimo šta se dešava u Poljskoj, Mađarskoj ili Bugarskoj, koje su danas veoma nisko rangirane na indeksu o medijskim slobodama. Jasno je da se moramo pobrinuti da Srbija ispuni uslove i da poštuje vladavinu prava, jer kada pogledate šta se događa u one tri zemlje koje sam pomenula, situacija je takva da se ne poštuje vladavina prava. Mi zato tvrdimo da za sada Srbija ne ispunjava ono što se od jedne članice Evropske unije traži.

RSE: Pomenuli ste Mađarsku i Bugarsku kao primere. Kada je reč o položaju medija, sa kojom zemljom se Srbija može uporediti?

Paulin Ades-Mevel: U Hrvatskoj smo, zajedno sa drugim organizacijama, ukazali na to da je govor mržnje izuzetno jak u poređenju sa drugim zemljama. To je nešto što postoji u Srbiji i to osuđujemo jer smatramo da je jako teško da novinari rade u takvim okolnostima. Jedna kosovska novinarka (Una Hajdari, prim. RSE) je napadnuta na društvenim mrežama jer je na svom Tviter nalogu objavila šaljivi komentar o Vučićevoj poseti Kosovu i to je uzeto veoma ozbiljno. To je takođe problem.

Mislim da se situacija u Srbiji može uporediti sa drugim zemljama u regionu, ali Srbija je Srbija, veoma je specifična i takođe treba imati u vidu da je bivši premijer a sadašnji predsednik izuzetno moćan i ta moć je nešto što jako otežava rad novinara. Sve zavisi od zemlje do zemlje. U Albaniji premijer Edi Rama takođe često kritikuje novinare, tako da je to neka vrsta trenda.

Nažalost, kako taj trend vidimo i u Evropskoj uniji, želimo da ukažemo na činjenicu da balkanske zemlje koje su kandidati za članstvo u EU nisu spremne za to.

RSE: Imajući u vidu stanje u Srbiji, mislim na stalne napade na nezavisne novinare, mislite li da je reakcija zvaničnika Evropske unije dovoljno snažna?

Paulin Ades-Mevel: Ne, ne mislimo da je reakcija evropskih zvaničnika dovoljno snažna. To bismo verovatno mogli nazvati diplomatijom. Smatramo da, dok god su novinari izloženi pretnjama u Srbiji, jako je važno da takve pojave osuđuju, ne samo Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ili Reporteri bez granica. To nije dovoljno. Jako je važno da ili evropski komesar za proširenje Johanes Han ili prvi čovek Evropske komisije (Žan Klod Junker, prim. RSE) pomenu situaciju u Srbiji. To će pomoći novinarima, ali i kolegama iz komšijskih zemalja, poput Crne Gore, jer će pokazati da ukoliko ne ispunite ono što se očekuje od evropskih institucija da se integrišete u njih, ništa neće funkcionisati.

RSE: Jedan broj novinara u Srbiji se prošle godine organizovao i potpisao proglas o medijskim slobodama. Na koji način medijski radnici mogu da odbrane svoje pozicije?

Paulin Ades-Mevel: Ne sećam se tačno sadržaja tog proglasa, ali mišljenje Reportera bez granica je da su novinari u Srbiji sve više pod političkim pritiscima u proteklim mesecima i važno je da neka međunarodna organizacija prati situaciju kako bi primorala lokalne vlasti da osude sve te napade. Dok god postoje pritisci od strane bilo kog člana vlade ili politički uticajne partije koji su ostali bez osude ili se čak promovišu, ništa se neće promeniti. Očigledno je da se od dolaska novog predsednika prošlog proleća kontekst promenio i sve su jači pritisci na novinare, stoga je važno da oni to osude i da apeluju na međunarodne organizacije da o tome pišu.

Srbija i Crna Gora imaju prostor da se pretvaraju da poštuju vladavinu prava i da beleže napredak, ali mi mislimo da to nije tačno. Naša uloga kao međunarodne organizacije je da govorimo o pravoj situaciji na terenu.

RSE: Da li Reporteri bez granica nadzirete ili imate informacije o napretku istraga o ubistvima novinara? Govorim o slučaju ubistva novinara i osnivača „Nedeljnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije i novinara Milana Pantća.

Paulin Ades-Mevel: Nemamo. Uvek smo zabrinuti zbog ubistava novinara, ali nemamo nameru da sprovodimo istragu. Naravno, to je nešto što nas zabrinjava, jer nesprovođenje istrage ili odlazak slučaja u zaborav predstavlja znak nekažnjivosti.

RSE: Vidite li pojavu lažnih vesti kao izazov za Zapadni Balkan?

Paulin Ades-Mevel: Svakako. To jeste globalni problem, ali mi se borimo protiv toga, jer smatramo da je to izuzetno toksično i opasno. Sada se pojavljuju lokalne inicijative u raznim zemljama. Smatramo da ni policija niti sudije ne bi trebalo da odlučuju o tome šta jeste informacija, a šta su lažne vesti. Smatramo da je to proces koji o kojem se mora veoma ozbiljno razgovarati i koji treba uvesti u svakoj zemlji. Ali zasigurno su ovakve vrste dezinformacija na društvenim mrežama izuzetno toksične jer ljudi imaju priliku da dalje šire lažne vesti.

RSE: Kako mediji mogu da se bore protiv ovog fenomena?

Paulin Ades-Mevel: To je težak posao za novinare. Oni moraju da se postaraju da promovišu istinite informacije i da ponovo etabliraju istinu. Moraju da se što više trude da dopru do svoje publike, da im ona veruje, da im pokažu kako rade. Glavna stvar je da ljudi počnu da veruju informacijama i medijima. To je problem globalno. Ljudi ne veruju u novinarstvo kao nekada. Važno je uvek imati na umu šta je informacija, kako novinari rade.

To je problem u čitavoj Evropi, ne samo na Balkanu. Kao što znate Evropska komisija takođe traži načine da se bori protiv lažnih vesti, tako da mislim da je to svetski problem koji se ne može rešiti za nekoliko meseci.

Čitaj dalje...

„Ožalošćena porodica“ Narodnog pozorišta najbolje ocenjena

SMEDEREVO, 26. april 2018 – Narodno pozorište iz Beograda odigralo je u sredu uveče na 35. Nušićevim danima u Smederevu  „Ožalošćenu porodicu“. Ovu izvedbu jednog od najpopularnijih Nušićevih dela smederevska publika nagradila je najvišom ocenom u dosadašnjem festivalskom programu – 4,62.  Prema oceni publike, glumica večeri je Nela Mihailović u ulozi Vide.

„Nisam mogla da tražim inspiraciju na drugom mestu nego gledajući ovaj svet koji me okružuje i žene u Srbiji, žene uopšte. Vida je borac, verni pratilac svog čoveka koga je sama izabrala. Vida i trpi, ali i ispolji ono što nameri i, prosto, uživala sam praveći je“, rekla je pored ostalog dobitnica nakon uručenja priznanja.

Nela Mihailović u ulozi Vide

U kafani „Dardaneli“,nakon razgovora sa glumcima o predstavi „Ožalošćena porodica“, upriličen je muzičko-poetski kabare „Da, to su bili dani“ u kome su učestvovali Nebojša Dugalić, Boris Pingović, Nina Ćosić i Voja Savić.

Kombinovanje poznatih stihova Duška Trifunovića, Laze Kostića, Miloša Crnjanskog, anegdota o Brani Petroviću, Vitomiru Nikoliću, Tinu Ujeviću, Zoranu Radmiloviću i drugim poznatim ličnostima sa muzikom Santane, Vaja kon Diosa, Erika Kleptona, Iglsa, „Indeksa“, grupe „Leb i sol“, Josipe Lisac, „Azre“, Đorđa Balaševića, „Bijelog dugmeta“ i drugih, podsetili su prisutne na one lepe, dobre stvari iz perioda kada su zaista „to bili dani“ i šta je nekada, ne tako davno, značilo govoriti i pevati za sva vremena.

U četvrtak, na repertoaru 35. Nušićevih dana, Jugoslovensko dramsko pozorište od 20 časova odigraće predstavu Pod žrvnjem Dragoslava Nenadića, u režiji Egona Savina.

Prethodno, od 18 sati u Narodnoj biblioteci Smederevo, u okviru obeležavanja 172 godine od osnivanja Smederevskog čitališta, biće predstavljena knjiga pesama Putnik sa tačkom Ivane Stojić. O knjizi će, pored autorke, govoriti prof. dr Dobrivoje Stanojević.

Čitaj dalje...