You are here

Počinje zvanični program 35. Nušićevih dana

SMEDEREVO, 22. april 2018 – Zvanični program 35. festivala pozorišne umetnosti „Nušićevi dani“, posvećen najvećem srpskom komediografu i njegovim svevremenskim delima, počinje ovog ponedeljka i trajaće do 28. aprila, kada će biti uručene nagrade ovogodišnjim laureatima.

Tradicionalno, na dan zvaničnog otvaranja festivala, na platou ispred Centra za kulturu Smederevo (19.15 časova) biće položeni venci kod spomenika Branislavu Nušiću. Otvaranje izložbe „Savremeni Nušić”, koju priređuju studenti Odseka grafičkog dizajna Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, potom je u Galeriji Centra za kulturu Smederevo (19.30).

Otvaranje 35. pozorišnog festivala „Nušićevi dani” počinje u 20 časova u Velikoj dvorani Centra za kulturu, u okviru kojeg je najavljen program „I cilinder, dabome“, u kome učestvuju Alkibijadove primadone: Radmila Živković i Olga Odanović.

Iste večeri, počinje i takmičarski deo 35.“Nušićevih dana“, a prva u nizu predstava koje će konkurisati za nagrade je „Korešpodencija“  Zvezdara teatra.

„Urnebesna tragedija“ Ateljea 212, u režiji Marka Manojlovića, na repertoaru je dan kasnije, 24. Aprila, a da je Nušić i danas živ i vazda aktuelan, potvrdiće u Smederevu 25. aprila „Ožalošćena porodica“ Narodnog pozorišta iz Beograda, u režiji Jagoša Markovića. Posle razgovora o predstavi, u kafani „Dardaneli“, koja je postavljena u holu Centra za kulturu, biće održan program povodom 150 godina Narodnog pozorišta, muzičko-poetski kabare „Da, to su bili dani“. Učestvuju: Nebojša Dugalić, Boris Pingović, Nina Ćosić i Voja Savić.

Predstava „Pod žrvnjem“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Egona Savina,  biće pred publikom 26. Aprila, a poslednja u festivalskom programu je predstava „Žalujoča družina“ u režiji Igora Vuka Torbice, kojom će poštovaocima pozorišne umetnosti poznato Nušićevo delo 27. aprila da prikažu gosti iz Slovenije – Prešernovo gledališče iz Kranja i Slovensko ljudsko gledališče iz Celja.

Završne večeri festivala biće dodeljena Nušićeva nagrada za životno delo glumcu-komičaru. Ovogodišnje priznanje pripalo je dramskom umetniku Aleksandru Berčeku.

Iste večeri dodeliće se i bijenalna nagrada za revitalizaciju dramske klasike na teatarskim scenama u zemlji i inostranstvu, pozorišnom reditelju Jagošu Markoviću, nagrade za najbolju predstavu po oceni publike i za najbolju predstavu po oceni stručnog žirija, kao i nagrada „Milosav Buca Mirković“, za najbolje glumačko ostvarenje na festivalu.

Čitaj dalje...

Slava smederevskog Kola srpskih sestara

SMEDEREVO, 22. april 2018 – Smederevsko Kolo srpskih sestara obeležilo je danas svoju slavu – Svete Sestre Mirosnice. Ovo udruženje žena u Smederevu baštini tradiciju jedne od prvih ovakvih organizacija u Srbiji, osnovano je ovde još 1903. i delovalo do 1947. godine, kada je ukinuto, da bi ponovo bilo obnovljeno početkom devedesetih godina prošlog veka.

– Bile su to godine kada je bilo mnogo izbeglih, raseljenih, onih kojima je pomoć bila neophodna i tada smo se okupile. Trebalo im je bukvalno sve, od hrane do kućnih potrepština, doslovno od štipaljke i veša do bele tehnike i nameštaja. Tada je bilo i dosta donatora, privrednika i preduzetnika koji su nam pomagali, davali priloge i u novcu i naturi, i to je funkcionisalo. Danas, na žalost, nije tako, sve je manje ljudi koji su u mogućnosti, a i spremni da pomognu, a i mi smo, naše članice, u međuvremenu ostarile. Mladi nisu zainteresovani, teško obnavljamo članstvo, radimo koliko možemo, sa koliko sredstava raspolažemo – kaže Radica Milutinović-Ličina, predsednica smederevskog Kola srpskih sestara.

Kolo deluje u prostorijama Crkvene opštine smederevske, mada je pre Drugog svetskog rata raspolagalo nezanemarljivim nekretninama, uključujući i zgradu u Ulici Kralja Petra prvog. Sve je to i tada bilo od onoga što su darovali dobri ljudi i same članice, ali je, kao i mnogo toga drugog, tokom nacionalizacije završilo u vlasništvu države, da bi potom, poslednjih godina, sada već i decenija,  promenilo još „nekoliko ruku“. Pokušale su preko Agencije za restituciju da povrate makar deo, ali slaba vajda, rečeno im je da „nemaju kontinuitet“, jer „Kolo nije radilo od 1947. ovde, samo u inostranstvu“.

Teško je nabrojati kome i kako su sve za tih više od četvrt veka od obnove delovanja pomogle, od pomenutih izbeglih i raseljenih, preko akcije pomoći porodicama sa troje i više dece, korisnika Staračkog doma, redovnih obilazaka i darivanje dece u smederevskoj bolnici o praznicima… Ipak, to sve nije bilo dovoljan razlog da se na njihovoj proslavi pojave uredno pozvani čelnici grada i ustanova s kojima su sarađivale i sarađuju. Došle su im zato koleginice iz drugih gradova što im, kažu slavarke, možda i više znači.

Čitaj dalje...

Kako će vila Klefiš da postane Gradska kuća

VELIKA PLANA, 22. april 2018 – Prošle nedelje u Ministarstvu državne uprave lokalne samouprave, Igor Matković, predsednik Opštine Velika Plana, potpisao je ugovor o korišćenju sredstava iz budžetskog fonda, 7 miliona dinara za finansiranje sanacije nekadašnje vile Klefiš koja treba da postane Gradska kuća. Zanimalo nas je šta to konkretno znači, šta je planirano da bude u reprezentativnom a dugo nekorišćenom objektu.

– Biće tu i sala za venčavanje, i galerija, možda i deo muzeja… Ima tu dosta prostora, skupićemo se pa ćemo se dogovoriti. Projekat postoji, na osnovu njega smo i dobili novac, moramo da preradimo unutrašnji prostor kako nama odgovara za te namene, a spolja, i kada se obnovi, mora da zadrži sve karakteristike koje ima, jer je to spomenik kulture – objašnjava Matković.

Porodična vila Tonija Klefiša, nemačkog industrijalca i jednog od osnivača klanične i mesno prerađivačke industrije u Velikoj Plani, podignuta je 1922. godine u samom centru, u Ulici Miloša Velikog. Do pre desetak godina bila je tu policijska stanica, a onda je policija u Velikoj Planini, januara 2009. godine, dobila novu zgradu od hiljadu i po kvadrata, čiju je izgradnju finansiralo Ministarstvo unutrašnjih poslova, a lokalna samouprava je obezbedila besplatno zemljište i infrastrukturu. Od tada vila Klefiš nije u upotrebi, tako da će uređenje i preuređenje ovog objekta zahtevati mnogo i truda i novca. Pitanje je da li će tih oko 60 hiljada evra dobijenih od Ministarstva, kako naš narod kaže, „ da zalegne“ za tako ambiciozan projekat. Predsednik opštine tvrdi da ni to neće biti problem, jer i do sada su novac dobijen iz ministarstava za slične namene dopunjivali sredstvima iz lokalnog budžeta, bilo je tako sa Centrom „Masuka“, sa Bibliotekom, pa će, vrlo moguće, morati da bude i u ovom slučaju.

Sada sledi raspisivanje tendera i sve ostalo što zakon i procedure nalažu, tako da će, Matković očekuje, radovi na preuređenje vile Klefiš u Gradsku kuću početi za oko dva meseca.

Fotografije: Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture i Wikimedia

Čitaj dalje...

Lep dan, lepa i gužva na smederevskom buvljaku

SMEDEREVO, 22. april 2018 – Smederevska robna pijaca, popularni “buvljak“, preko puta crkve na Carini, živi svoj nedeljni život. I danas, na stotine tezgi i naroda kao na pravom vašaru/panađuru.

Kako kažu posetioci, ovde mogu da se pronađu stvari „od igle do lokomotive“. Lokomotive baš i nema, ali zato svega ostalog, novog i polovnog, tušta i tma.

Prodaje se uglavnom polovna roba, ali i novi neotpakovani LCD televizori, bela tehnika, nameštaj, odeća, obuća, bicikle, alati, muzički instrumenti, kuhinjski elementi, plastika, ribolovački pribor i milion drugih sitnica.

Lepo vreme izmamilo je potencijalne kupce, pa je robna ili buvlja pijaca i mesto gde možete da vidite i poznanike sa kojima se dugo niste sreli, da se ispričate i, naravno, da popijete kafu, onako, „s nogu“.

Svega ima, osim mesta za parkiranje automobila.

Čitaj dalje...