You are here

Đukić: Laparoskopska hirurgija da ne bude „let na Mesec“

SMEDEREVO, 4. april 2018 – Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i nekadašnji direktor Urgentnog centra Srbije, prof. dr Vladimir Ðukić, danas je boraveći u smederevskoj bolnici promovisao radove koji se obavljaju u sklopu projekata prekogranične saradnje Interreg IPA CBC Rumunija – Srbija.

Reč je o dva projekta –  prvi je poboljšanje zdravstvene nege u neurologiji i psihijatriji (rekonstrukcija zgrade iz 1921. godine, vrednost posla oko 300.000 evra i nabavka opreme u vrednosti od oko 100.000 evra). Drugi projekat se odnosi na poboljšanje usluga abdominalnih operacija (nabavka laparoskopske opreme i opremanje operacione sale, vrednost oko 320.000 avra).

„Drago mi je da Smederevo dobija kvalitetan objekat, gde će radna terapija i drugi modaliteti moderne psihoterapije, pored medikamenta, moći da budu primenjivani u uslovima kakve naši građani i zaslužuju. Zdravstveni centar Smederevo je delio sudbinu ovog grada, ali i nesrećne politike koja je sve van Beograda pretvarala u provinciju, dovodeći do megalopolisa koji je počeo ’sam sebe da jede’. Tako je i zdravstveni sistem Beograda počeo da se urušava, a sve na 40-50 kilometara od Beograda je bilo obesmišljavano“, kazao je Đukić.

Državni sekretar je rekao i da u Ministarstvu zdravlja nemaju ulogu intendanata, da nabavljaju opremu, da zidaju zgrade i popravljaju kupatila.

„Mi imamo stratešku viziju da svi građani imaju kvalitetan paket zdravstvenih usluga, da se obrazovanje zdravstvenih radnika obavlja ravnomerno na celoj teritoriji Srbije, da se poštuje ’zlatni sat’ u lečenju i kardiovaskularnih oboljenja, da hitna pomoć i urgentne službe i u Smederevu i Beogradu, Požarevcu, Vršcu, Kragujevcu, Kraljevu budu sve na istom nivou, a da laparoskopska hirurgija ne bude ’let na Mesec’, već svakodnevica hirurgije naših kolega u Smederevu. Nemamo vremena za čekanje, prošle su decenije u čekanju. Moramo mnogo hrabrije da krenemo i u hirurgiju u Smederevu, da je ojačamo, upravo tu hirurgiju koja najviše problema i donosi građanima i nosi najviše komplikacija. Slepo crevo i perforacija slepog creva i žučna kesa su, nažalost, i danas nešto zbog čega se u Srbiji, ali i u svetu gubi glava. To ne sme da se dešava više u Smederevu, a moderna oprema mora da bude standard u procedurama lečenja hirurških bolesnika u Smederevu“, zaključio je državni sekretar.

Direktor smederevske bolnice dr Nenad Đorđević najavio je za Podunavlje.info, nakon današnjeg razgovora sa državnim sekretarom, praktično puštanje u funkciju operacione sale u Operacionom bloku Opšte bolnice „Sveti Luka“ u Smederevu, opremljene u okviru programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija.

Čitaj dalje...

Nema odmora (dok traje glasanje) – i iduće nedelje izbori

KOVIN/VELIKA PLANA, 4. april 2018 – Taman što se malo slegla prašina oko palanačkih lokalnih izbora, još u dve sredine u ovom kraju treba da se glasa, u nedelji posle Uskrsa, ovoga puta za savete mesnih zajednica. Glasaće stanovnici Mramorka i Lozovika.

Prvi će na birališta u Mramorku, mesnoj zajednici u Opštini Kovin, i to u petak, 13. aprila. U Mramorku su imali vanredne izbore 2010. godine, da bi posle toga, u dva ciklusa zaredom, izabrani saveti dobijali poverenje za pun četvorogodišnji mandat.

Izbori za članove Saveta Mesne zajednice Lozovik u Opštini Velika Plana zakazani su za nedelju, 15. april. Izbor članova Saveta Mesne zajednice Lozovik i ovde je po većinskom izbornom sistemu, na neposrednim izborima, tajnim glasanjem.

Čitaj dalje...

Vršnjačkom edukacijom protiv digitalnog nasilja

VELIKA PLANA, 4. april 2018, izvor: Planamedia.rs – U saradnji sa Institutom za digitalne komunikacije i Anom Mirković, u „Promek“ kabinetu TŠ „Nikola Tesla“ u Velikoj Plani je organizovan trening na kome su učestvovala 34 vršnjačka edukatora i 15 profesora koji će imati ulogu mentora vršnjačke edukacije u svojim sredinama. Na kraju dana uručeno je 49 sertifikata koji omogućavaju stručno obučenim učesnicima seminara da se bore protiv digitalnog nasilja.

Projekat „Vršnjačkom edukacijom protiv digitalnog nasilja“ sprovodi Udruženje „Svet reči“ uz podršku Telenor fondacije.

Kroz interaktivni rad imali su priliku da saznaju nešto više o  digitalnoj komunikaciji, zlostavljanju i zanemarivanju na internetu, ali i načinima rešavanja problema ukoliko se ovaj sve učestaliji oblik nasilja prepozna i na vreme otkrije, uz to preduzmu mere prevencije da do nasilja ubuduće ne dolazi, bar ne u tolikoj meri kao pre edukacije.

Za većinu učesnika edukacije problem nije bio nepoznat, mnogi su informisani da postoji, da ga ne treba zanemarivati i da je pravo vreme da se o ovom obliku nasilja govori stručno sa svih aspekata, među učenicima, sa profesorima i roditeljima. U okviru projekta “Zaustavimo digitalno nasilje” koji realizuju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, UNICEF i kompanija Telenor, objavljen je priručnik “Digitalno nasilje – prevencija i reagovanje”. Autori publikacije su Dobrinka Kuzmanović, Biljana Lajović, Smiljana Grujić i Gordana Medenica, izdavači Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Pedagoško društvo Srbije.

Priručnik “Digitalno nasilje – prevencija i reagovanje” namenjen je učenicima, nastavnicima, roditeljima, kao i svima koji rade na zaštiti dece i mladih od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Priručnik obuhvata sadržaje vezane za digitalnu komunikaciju, digitalno nasilje, rezultate istraživanja kod nas i u svetu, prevenciju digitalnog nasilja, reagovanje  na digitalno nasilje i čitav niz sličnih tema. U priručniku se nalaze i radionice za rad sa učenicima, kao i lista  priloga koju čine Internet sajtovi, filmovi o digitalnom nasilju i Zakonski okvir.

Interaktivna verzija priručnika Digitalno nasilje: Prevencija i reagovanje, objavljena je na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja može se naći na sledećem linku: http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/priru%C4%8Dnik-interaktivni.pdf

U okviru pomenutih aktivnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja realizuje se pomenuti novi projekat SVETA REČI „Vršnjačkom edukacijom protiv digitalnog nasilja“ podržan od strane Telenor fondacije. Trajaće do oktobra 2018. godine, obuhvata 11 srednjih i osnovnih škola iz 10 gradova i opština Srbije. Jedan od predavača je Biljana Lajović, članica tima za izradu priručnika “Digitalno nasilje – prevencija i reagovanje”, savetnica u Ministarstvu prosvete za borbu protiv nasilja čije se učešće očekuje sredinom aprila.

Filip Filipović, učenik Gimnazije u Velikoj Plani, završio je obuku za vršnjačkog edukatora. Za njega je ova tema produbljivanje znanja i sticanje veština za efikasniju komunikaciju sa vršnjacima.

– Pre godinu dana prisustvovao sam jednom sličnom skupu u Skupštini grada Beograda, zbog čega mogu da kažem da sam dovoljno upućen u ovu oblast, ali sam i danas saznao nešto novo i dobio informacije koje će biti korisne u daljem radu. Jako je bitno da se mladi dobro informišu o digitalnom nasilju pošto je to jedan od najčešćih i najtežih oblika i vidova nasilja, pogotovu u našoj  zemlji. U drugim zemljama svest o digitalnom nasilju je probuđena među svim generacijama, kod nas se tek poslednjih godina govori o tome – kaže Filip i poručuje da se nasilje može dogoditi svima.

– Može da se dogodi nama i drugima, adolescentima u najvećoj meri, dok najveće posledice trpe tinejdžeri zbog nedovoljne upućenosti u zloupotrebu interneta. Poruka bi svakako bila da smanjimo upotrebu mreža s obzirom na to da nikako ne možemo da sprečimo nasilnika jer ga sve vreme nosimo u džepu.

I Milica Manojlović, Filipova drugarica iz škole, upućuje sličnu poruku svojim vršnjacima, deci i omladini da obazrivo i promišljeno koriste prednosti digitalnih medija.

– Bila sam na mnogim radionicama, ne ove vrste, zbog čega smatram da je veoma značajno čuti neke stvari koje sam saznala danas. Stečena znanja mogu da prenesem na ostale vršnjake i upozorim ih na mogućnost digitalnog nasilja jer je ovaj oblik nasilja veoma zastupljen među adolescentima. Želim da poručim svima ukoliko im se desi da postanu žrtve digitalnog uznemiravanja, šta god da im se događa da nikako ne ćute, ne skrivaju istinu od svojih najbližih jer je to danas problem sa kojim može svako da se suoči. Za sve postoji rešenje, sve se može popraviti – poručila je vršnjacima Milica.

– Ne ćutite, razgovarajte, oslobodićete se pritiska i poniženja koje osećate zbog nedoličnog ponašanja drugih. Komunikacija je jako bitna, budite uvereni da će te razgovorom sa bilo kim naći rešenje i izdignuti se iz situacije koja vas pritiska –  rekla je ovim povodom gimnazijalka iz Starog Sela.

Profesorka Požarevačke gimnazije, Katarina Vukašinović, prenosi mišljenje svojih kolega da je vrlo značajan skup jer je i za prosvetne radnike bio inspirativan i edukativan.

– Tema je aktuelna, veoma značajna za sve nas koji radimo sa decom. Dobili smo nova saznanja, meni je lično proširio vidike i sa drugim očima ću posmatrati šta moja deca i deca u školi rade na internetu. Problem je prisutniji od onoga koliko mi govorimo o tome i koliko reagujemo na ove oblike nasilja. Posebno deca međusobno. Kao roditelj ću imati veću kontrolu nad decom, koje sadržaje posećuju, što se škole tiče organizovaćemo radionice i obuke za vršnjake gde će deca koja su učestvovala na ovoj edukaciji njima predstaviti kako da izađu na kraj sa raznim oblicima nasilja – kaže profesorka Vukašinović i potvrđuje da su neka saznanja bila otkrovenje i za profesore koji su smatrali da dovoljno znaju o ovoj temi.

– Iznenadilo me je to što sam videla koliko smo naviknuti da neke oblike nasilja ne vidimo, ne reagujemo adekvatno, zatvararamo oči ubeđeni da to nije tako značajno, a zapravo deca koja se susreću sa tim problemima doživljavaju velike traume. Ova edukacija menja način na koji ćemo mi reagovati kao učesnici radionice u svojim sredinama, jer je to jedini način prevencije tog vida nasilja. Neophodno je da se upoznamo sa tim da neka sitna reakcija koja može i te kako da proizvede buduće krupne akcije ne sme da se zanemari i da budemo svesni koliko nešto što deci deluje kao šala, može da ima jako ozbiljne posledice – ukazuje na značaj problematike profesorka iz Požarevca.

Ivana Lukić, profesorka iz Smederevske Palanke, potvrđuje konstataciju većine svojih kolega da je projekat dobro osmišljen, neophodan u trenutku kada nasilje doživljava porast u svim sredinama i svim aspektima.

– Za sve nas edukacija o digitalnom nasilju je nešto novo, na zanimljiv način realizovano, jako važno i neophodno u komunikaciji sa decom.  Tema je neopravdano zapostavljena, podstaknuta kada je u poslednje vreme digitalno nasilje uzelo maha. U cilju prevencije važno je da preduzmemo mere zaštite sadašnjih i budućih žrtava, ukažemo na opasnosti i sprečimo buduće delovanje nasilnika.  Dobro je da smo ozbiljno prihvatili sugestiju da se edukujemo, da probudimo svest kod učenika i roditelja, među kolegama da se se na vreme spreči ono što može da se dogodi i da ublažimo posledice koje mogu da budu dalekosežne.

Profesorka Lukić podseća nakon ovog skupa da su posledice strašne i da  najveći problem stvara neupućenost roditelja šta im deca rade.

– Deci ne možemo da zamerimo, mladi su, osnovci su još mali. Sramota ih je nekada da kažu šta se dešava, pokušavaju sami da reše probleme zbog čega dolazi do još većih problema, a kada se sve sazna i razotkrije može da bude i prekasno. Ta otvorena komunikacija koja mora da se pobudi između roditelja i dece trebalo bi da bude nešto najvažnije za blagovremeno reagovanje u ovakvim neželjenim situacijama.

U drugoj polovini aprila nosioce projekta očekuje drugi modul kada će trener, Biljana Lajević, koja je nedavno u Gimnaziji u Velikoj Plani govorila o porodičnom nasilju, ekspert za ovu problematiku, pažnju usmeriti na to kako bi škole trebalo da reaguju  kada imaju među učenicima decu koja su počinioci, ili žrtve digitalnog nasilja.

– Ceo projekat je podržala Telenor fondacija, nosi simpoličan naziv „Vršnjačkom edukacijom protiv digitalnog nasilja“, što zapravo treba da znači da je vršnjačka edukacija možda jedini pravi put, uz podršku profesora mentora, ka osvešćivanju mladih šta sve donosi zloupotreba interneta.  U svim sredinama, većim i manjim gradovima, problem dobija sve veće razmere i sve je više dece mlađih i starijih godina koji se mogu smatrati žrtvama društvenih mreža od kojih su sve više i više zavisni – navodi autorka projekta, Jelena Zlatkova, razloge zbog kojih je bilo neophodno baviti se ovim problemima u školama 10 gradova i opština Srbije.

– I ovaj projekat može da nosi naziv „Dok ne bude kasno“, zato što i jedan i drugi kao ciljnu grupu imaju članove timova za bezbednost u školama koje ne bi trebalo da čine samo profesori nego i učenici. Nekada je samim profesorima teško da prepoznaju neki problem zato što svoje učenike viđaju samo u sistemu formalnog obrazovanja, kada su oni na časovima, u školskom prostoru. Često nismo svesni toga da neko naše dete, mlad čovek iz školske klupe, može da ima probleme i u nekom svetu koji je van škole, a o tome najbolje mogu da saznaju njihovi vršnjaci. Povezanost ova dva projekta je zaista velika zato što se radi na sistematskoj edukaciji timova za bezbednost. Njihovi kapaciteti će biti podignuti u tom pravcu da mogu da imaju odgovarajuće aktivnosti koje se tiču digitalnog nasilja, prepoznavanja i pružanja podrške deci koja su žrtve vršnjačkog nasilja – zaključuje profesorka Zlatkova.

Jadranka Mićović

Čitaj dalje...

Čije je naše đubre?

SMEDEREVSKA PALANKA/ SMEDEREVO, 3. april 2018 – Prepuni kontejneri deo su problema koji muče građane i u Smederevskoj Palanci i u Smederevu. Ako Palančani još i mogu da se žale na „uvoznu“ kompaniju, „POR Verner Veber“, koja bi trebalo da brine o njihovom đubretu, Smederevci imaju “domaće” Javno komunalno preduzeće – i istu nevolju.  Kontejneri , izgleda tako, služe samo kao okvirno mesto za odlaganje smeća. Može unutra a može i – tu negde!  Saradnik portala Podunavlje.info danas je u prepodnevnim časovima prošao pored Zelene pijace u centru Smedereva i snimio scenu koju možete da vidite, a slično je maltene bilo gde u gradu.

Onda, kada malo bolje pogledate fotografije, vidite da se đubre ne preliva preko ivice, da u kontejnerima još ima mesta. Tu dolazimo do drugog dela problema, o kome se nerado, gotovo nikad i nigde ne govori, a to je činjenica da, uprkos tome što svakodnevno slušamo kako je „dramatično“ smanjen broj nezaposlenih, kako su plate i penzije „nikad veće u istoriji“, sve više ljudi pretura po kontejnerima. Nije ih osuđivati. Ne rade to, sigurno, ako ih muka nije naterala. E sad, ne valja što pri preturanju baš i nemaju običaj da ono što su povadili vrate u kontejner.

Dakle, nije samo do firmi koje odnose smeće. I do nas je. Komunalnoj policiji, o onoj „običnoj“ da i ne govorimo, ne pada na pamet da se juri sa preturačima kontejnera, a i malo bi bilo blesavo – i da ih stignu, kad ih predaju sudiji za prekršaje, kako da im naplate kaznu. Od čega? Ta/taj ne bi, verovatno, preturao da pri sebi ima koju desetinu hiljada dinara, kolike su već kazne.

Ima li predloga, kako se da se ovo reši? Ima. Jedan je da najzad počne primena kazne društveno korisnog rada. Komunalna i „obična“ policija mogle bi, u teoriji, teže u praksi, da privode i pišu prekršajne prijave protiv „preturača“, a sudije za prekršaje da im umesto novčanih kazni razrežu obilaske kontejnera i vraćanje smeća u iste. Drugo rešenje je još veća jeres, da razne nevladine organizacije, a ima ih, uključujući i ovu koja je osnivač portal Podunavlej.info, organizuju radionice, kurseve ili šta već, kako da se po kontejnerima kulturno i po društvo prihvatljivo pretura. Mada, nevladine organizacije su ionako na lošem glasu, samo još treba da ovakvim nečim pokažu kako, moguće – malo verovatno ali moguće, i nije baš istina da nam toliko “dobro ide“, smanjenje nezaposlenosti, nikad veće plate i penzije i tako to.

U međuvremenu, dok se nešto od ova dva ne desi, malo verovatno, i jedno i drugo, ostaje nam da trpimo đubre pored kontejnera i da psujemo preduzeća za odnošenje smeća. Nisu ni oni nevinašca u celom ovom slučaju, ali ima nešto, kako je rečeno, i do nas. Jer, podrazumeva se da su oni koji preturaju po kontejnerima naši sugrađani, baš kao što su i zaposleni u komunalnim preduzećima, komunalni i „obični“ policajci, članovi nevladinih organizacija i svi drugi koji uživaju u blagodetima sadašnjeg socijalnog, ekonomskog, opštekulturnog i svakog drugog stanja koje je dovelo do đubreta pored kontejnera.

Čitaj dalje...