You are here

Pumpica za samohrano ministarstvo

Izvor: pescanik.net, autor: Zlatko Minić– Danima već traje oštra javna rasprava, a mediji se intenzivno bave istraživačkim novinarstvom. Traže se kompetentni sagovornici, svedoci, dokumenti, kako bi se utvrdilo da li je jedan student medicine u gostovanju u nekoj „ispovednoj“ emisiji lagao o teškom detinjstvu i surovim uslovima u kojima je odrastao i odškolovao se. Ne deluje da ta polemika zamire, a već se otvara nova – da li je pop bio pijan kad je prilegao kraj sanduka na putu od sela do groblja ili mu je pozlilo jer boluje od astme a zaboravio je pumpicu.

Javno mnjenje je ogorčeno – ne može neko tek tako da laže narod da se teško živi, a uzima novac od rodbine i dobrotvora. I kakvo je to urušavanje institucija – jedan pop švercuje drogu, drugi pop pije!?

Srećna je zemlja u kojoj javnost prepoznaje prioritete. U kojoj građani brinu o tokovima novca – pa i o 500 evra mesečno dobrotvorke iz Austrije. U kojoj se budni mediji ne „upecaju“ na sliku „pijanog popa“ sa Tvitera, već uspeju da pronađu nove izvore, sagovornike, da održe važnu temu na naslovnim stranicama danima.

Jer ako im danas promaknu pop i student, sutra bi moglo, na primer, da im promakne da neko laže da smo mi zemlja sa najvećom stopom rasta u regionu. Ili da se ne zna da li će, kad i kako biti investirano 300 miliona evra u objekte javne namene u „Beogradu na vodi“. Ili da je normalno voditi paralelne spiskove birača na biračkom mestu. Ili da je normalno da se imenuju stotine vršilaca dužnosti na rukovodeća mesta u državnoj upravi, u ministarstvima, umesto da se raspišu konkursi. Ili da je normalno da se konkursi za direktore javnih preduzeća raspišu, pa se ne okončavaju godinama. Ili da je normalno da javno preduzeće omogućava administrativne začkoljice koje će odložiti ili sprečiti rušenje nelegalnog objekta privatnog investitora – kafane na planinskom vrhu. Ili da se otvori kafana u Geozavodu – javnom objektu datom privatnom investitoru da služi kao izložbeni prostor projekta „Beograd na vodi“. Ili da nije normalno pitati zašto dve godine ne znamo ko je zabranio policiji da radi svoj posao u Savamali…

Mediji su srećom spremni, javno mnjenje je nabrušeno. Ako nam se tako nešto dogodi, vlast neće moći da opstane od pritisaka, pljuštaće teška pitanja, tražiće se sagovornici i svedoci, zahtevaće se dokumenti. Vlast će pokušavati da skrene temu, možda plasiranjem priče o terorističkom napadu deterdžentom na kič fontanu, sa političkom pozadinom. Možda će poželeti da izmeni Zakon o slobodnom pristupu informacijama kako bi sakrila istinu, ali javno mnjenje i istraživači biće jači.

Jer nismo mi naivni. Pa, na primer, kad bi se pojavio dokument GRECO-a (Grupa zemalja protiv korupcije – mehanizam Saveta Evrope) u kome se navodi da „Srbija nije primenila na zadovoljavajući način ili se nije bavila na zadovoljavajući način nijednom od 13 preporuka iz četvrtog kruga evaluacije“ (GRECO concludes that Serbia has not implemented satisfactorily or dealt with in a satisfactory manner any of the thirteen recommendations contained in the Fourth Round Evaluation Report) niko ne bi mogao kao činjenicu da prenese tvrdnju Ministarstva pravde da „Srbija ubrzano radi na ispunjavanju preporuka tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije – GREKO, od kojih su gotovo sve u većem delu već ispunjene, što je i navedeno u izveštaju tog tela“.

Našlo bi se možda mesta u izveštajima za (neproverenu) tvrdnju da je „Ministarstvo pravde saopštilo da su sve preporuke koje se na njih odnose ispunjene“, ali bi se sigurno našlo i za stručnjake koji bi procenili da li su „gotovo sve preporuke“, zaista, u međuvremenu „u većem delu ispunjene“ ili se „ubrzano radi na ispunjavanju“.

Ono što je sasvim sigurno, ne bi se našlo mesta za tvrdnju Ministarstva da je „u izveštaju tog tela navedeno da su gotovo sve preporuke u većem delu ispunjene“, odmah uz link na vest na sajtu Saveta Evrope, naslovljenu „Srbija nije ispunila nijednu preporuku o sprečavanju korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima“ (Serbia has not implemented any of the recommendations on preventing corruption among parliamentarians, judges and prosecutors). Posebno ako u samom izveštaju koji istraživači mogu izguglati stoji da uopšte nije ispunjeno šest preporuka, a da je preostalih sedam delimično ispunjeno.

Srećom, nemamo takvo ministarstvo koje bi bilo posvećeno maskiranju problema umesto rešavanju, iznalaženju novih načina za zadržavanje kontrole nad pravosuđem, nemamo parlament posvećen izbegavanju debate i, što je naša najveća sreća, imamo budnu javnost i medije.

Na putu smo u svetlu budućnost i na tom putu neće nas sputavati ni pijani popovi ni lažljivi studenti.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 16.03.2018.

Skorašnji članci