You are here

Predavanje i projekcije etnoloških filmova u Muzeju

SMEDEREVO, 22. februar 2018 – Muzej u Smederevu organizuje projekciju etnoloških filmova i predavanje Bela nedelja i karneval u evropskom nasleđu – sličnosti i razlike, na kome će govoriti dr Vesna Marjanović, etnolog/antropolog.

Predavanje i projekcija zakazani su za utorak, 27. februar u 18 i 30 u smederevskom Muzeju u, a u okviru večeri etnološkog filma u sredu 28. februara u istom terminu biće predstavljena još dva filma „Tko može biti zvončar“ i „Zašto nema… Bile su bele poklade u Kruščici“.

“Karneval u Srbiji kao legitimni spektakl posvećen prolećnim masovnim narodnim svetkovinama se pojavljuje tek na početku 21. veka. Do tada je ekvivalent karnevalu u srpskom narodu bila Bela nedelja, odnosno poklade pred veliki uskršnji post, često nazivane bele poklade, proštene poklade, završne poklade, mesopust, mesojeđe, sirne poklade, fašange (od nemačke reči fašnik).  U novije vreme, leti se pod okriljem turističkih organizacija pojedinih gradova i Turističke organizacije Republike Srbije organizuju spektakli koji nose naziv karneval, pa su danas poznati karnevali u Pančevu, Beloj Crkvi, Vrnjačkoj Banji, Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Leskovcu, Požarevcu, Šapcu.

Današnji karnevali su evoluirali kroz četiri osnovna stadijuma koji se još uvek prepliću. Preko antičkih, balkanskih i opšte slovenskih kultova namenjenih za plodnost majke zemlje i prirode, vegetacije i agrara, tokom ranog srednjeg veka, sve do polovine 16. veka obuhvaćeni su kultovima  predaka i mrtvih. Potom u toku 19. i na početku 20. veka na scenu stupaju sadržaji narodnih dramskih igrokaza. Ponegde (najviše u današnjim severnim predelima Srbije i uz procese akulturacije) prema uzoru na likove iz comedie dell’ arte, prihvaćene iz drugih kulturnih obrazaca, uz grotesku i burlesku ulične atmosfere,  karneval se zaodeva s političkim sarkazmom, koji se vešto uklapa u (prividnu) borbu protiv svih „zala“ i bolesti društva.

U ne tako davnoj prošlosti, ono što je za mnoge zemlje Evrope karneval, u Srbiji je to bila Bela nedelja. Bela nedelja, odnosno mesojeđe  je prvobitno bilo, a u nekim regionima je i ostalo u formi obredne prakse  granične vremenske zone. Održava se na prekretnici smene godišnjih doba – letargičnog mrtvila zime i početka buđenja proleća. Uhvatljiv deo narodnog opštenja sa prirodom je njegovo ponašanje posebno u graničnom vremenu kada se odigrava prelazak s jednog načina ishrane na drugi, iz jednog stanja svakodnevice u stanje iščekivanja praznika, Uskrsa, ali i buđenja vegetacije. Vreme određeno za ova događanja obuhvata raspon od božićnih praznika pa sve do osme nedelje pred Uskrs. Tada se narod mobiliše u slavu proleća. U tom smislu Bele poklade su praznik celog naselja, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju. Naseljima kruže maskirane povorke, obilaze domaćinstava i skupljaju darove. Nakon toga uz druženje oko upaljenih vatri, preskakanja i kokanja kokica, praznovanje se završava”, napisala je dr Vesna Marjanović o Beloj nedelji i karnevalu u evropskom nasleđu – sličnosti i razlike.

Nekoliko reči o etnooškim filmovima čije su projekcije najavljene:

Carnival – king of Europe

U filmu se pokazuju sličnosti evropskih kultura u vreme kada se isteruje zima i dočekuje proleće, u periodu mesopusta  pred uskršnji post. Artikulišu se novi pogledi na povorke pod maskama u evropskoj kulturi. Nastao je kao rezultat trogodišnjeg međunarodnog projekta stručnjaka iz evropskih muzeja (Italije, Španije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Poljske), pod vođstvom Đovani Kezića (Giovani Kezich), direktora Muzeja za narodnu tradiciju i umetnost iz Trentina, Italija.

Tko može biti zvončar, HTV 2008.

U filmu se eksplicitno raspravlja o tradicionalnom obliku organizacije pokladnih (karnevalskih) zbivanja u Istri, u Hrvatskoj i novoj pojavi uključivanja pojedinih gradova Istre u Federaciju evropskih karnevalskih gradova koja utiče na gubljenje tradicionalnih vrednosti i značaja sprovođenja rituala pod maskama.

Zašto nema… Bile su Bele poklade u Kruščici, TV Novi Sad, 1995.

U filmu se predstavljaju Bele poklade u Kruščici, selu u opštini Bele Crkve, u južnom Banatu.

Ulaz na predavanje i projekcije je slobodan.

Skorašnji članci