You are here

EP u Đeru: Juniori završili, od sutra seniori

ĐER, 22. februar 2018  – Sreća je okrenula leđa srpskim juniorskim reprezentativcima trećeg dana Evropskog prvenstva vazdušnim oružjem u Đeru, konstatuje Streljački savez Srbije (SSS).

Danas su održana ekipna takmičenja vazdušnom puškom. Prvi put borba za timska odličja je organizovana odvojeno od pojedinačnih. Ženska juniorska selekcija Srbije je ostala pred vratima četvrtfinala, zauzevši deveto mesto, dok su se juniori plasirali na 13. poziciju.

U kvalifikacijama svaki strelac tročlanog tima gađa po 30 hitaca. Osam najboljih ekipa po zbiru pojedinačnih rezultata prošlo je u četvrtfinale, u kome se međusobno sastaju po „nokaut“ sistemu (prva sa osmom, druga sa sedmom, treća sa šestom, četvrta sa petom).

Juniorski muški tim Srbije u sastavu Đorđe Savić, Veljko Ilić (Smederevo), Aleksa Mitrović, jedan od najmlađih na prvenstvu,  sa 917,4 kruga zauzeo je 13. poziciju. Najprecizniji sa 307,0 krugova bio je Đorđe Savić, što je bio ukupno 31. rezultat.

Srbija je u takmičenjima u omladinskoj konkurenciji na EP u Đeru  osvojila jednu medalju. Marija Malić je „ubila“ bronzu uz svetski rekord kvalifikacija vazdušnom puškom. Aleksa Mitrović je bio peti vazdušnom puškom u konkurenciji juniora, a visok plasman zabeležio je i miks Marija Malić/Đorđe Savić, koji je zauzeo šestu poziciju

U petak na scenu izlaze seniori i seniorke. Sutra su na programu takmičenja puškom u obe konkurencije. Srbiju predstavljaju Andrea Arsović, Milica Babić, Sanja Vukašinović, Milutin Stefanović, Lazar Kovačević i Stevan Jovanović. Biće podeljene i medalje u miksevima pištoljem, a u ovom takmičenju učestvuju aktuelni evropski šampioni – par Zorana Arunović/Damir Mikec, kao i tandem Bobana Veličković Momčilović/Dimitrije Grgić.

U subotu će biti održano pojedinačno takmičenje pištoljem, u kome će, sem članova mikseva učestvovati i Jelena Tomić i Duško Petrov. U nadmetanju mešovitih parova puškom zlatnu medalju će braniti Andrea Arsović i Milutin Stefanović, a na vatrenu liniju će i par Milica Babić/Lazar Kovačević. Prvenstvo se u nedelju završava ekipnim takmičenjem seniorskih reprezentacija.

Čitaj dalje...

Predavanje i projekcije etnoloških filmova u Muzeju

SMEDEREVO, 22. februar 2018 – Muzej u Smederevu organizuje projekciju etnoloških filmova i predavanje Bela nedelja i karneval u evropskom nasleđu – sličnosti i razlike, na kome će govoriti dr Vesna Marjanović, etnolog/antropolog.

Predavanje i projekcija zakazani su za utorak, 27. februar u 18 i 30 u smederevskom Muzeju u, a u okviru večeri etnološkog filma u sredu 28. februara u istom terminu biće predstavljena još dva filma „Tko može biti zvončar“ i „Zašto nema… Bile su bele poklade u Kruščici“.

“Karneval u Srbiji kao legitimni spektakl posvećen prolećnim masovnim narodnim svetkovinama se pojavljuje tek na početku 21. veka. Do tada je ekvivalent karnevalu u srpskom narodu bila Bela nedelja, odnosno poklade pred veliki uskršnji post, često nazivane bele poklade, proštene poklade, završne poklade, mesopust, mesojeđe, sirne poklade, fašange (od nemačke reči fašnik).  U novije vreme, leti se pod okriljem turističkih organizacija pojedinih gradova i Turističke organizacije Republike Srbije organizuju spektakli koji nose naziv karneval, pa su danas poznati karnevali u Pančevu, Beloj Crkvi, Vrnjačkoj Banji, Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Leskovcu, Požarevcu, Šapcu.

Današnji karnevali su evoluirali kroz četiri osnovna stadijuma koji se još uvek prepliću. Preko antičkih, balkanskih i opšte slovenskih kultova namenjenih za plodnost majke zemlje i prirode, vegetacije i agrara, tokom ranog srednjeg veka, sve do polovine 16. veka obuhvaćeni su kultovima  predaka i mrtvih. Potom u toku 19. i na početku 20. veka na scenu stupaju sadržaji narodnih dramskih igrokaza. Ponegde (najviše u današnjim severnim predelima Srbije i uz procese akulturacije) prema uzoru na likove iz comedie dell’ arte, prihvaćene iz drugih kulturnih obrazaca, uz grotesku i burlesku ulične atmosfere,  karneval se zaodeva s političkim sarkazmom, koji se vešto uklapa u (prividnu) borbu protiv svih „zala“ i bolesti društva.

U ne tako davnoj prošlosti, ono što je za mnoge zemlje Evrope karneval, u Srbiji je to bila Bela nedelja. Bela nedelja, odnosno mesojeđe  je prvobitno bilo, a u nekim regionima je i ostalo u formi obredne prakse  granične vremenske zone. Održava se na prekretnici smene godišnjih doba – letargičnog mrtvila zime i početka buđenja proleća. Uhvatljiv deo narodnog opštenja sa prirodom je njegovo ponašanje posebno u graničnom vremenu kada se odigrava prelazak s jednog načina ishrane na drugi, iz jednog stanja svakodnevice u stanje iščekivanja praznika, Uskrsa, ali i buđenja vegetacije. Vreme određeno za ova događanja obuhvata raspon od božićnih praznika pa sve do osme nedelje pred Uskrs. Tada se narod mobiliše u slavu proleća. U tom smislu Bele poklade su praznik celog naselja, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju. Naseljima kruže maskirane povorke, obilaze domaćinstava i skupljaju darove. Nakon toga uz druženje oko upaljenih vatri, preskakanja i kokanja kokica, praznovanje se završava”, napisala je dr Vesna Marjanović o Beloj nedelji i karnevalu u evropskom nasleđu – sličnosti i razlike.

Nekoliko reči o etnooškim filmovima čije su projekcije najavljene:

Carnival – king of Europe

U filmu se pokazuju sličnosti evropskih kultura u vreme kada se isteruje zima i dočekuje proleće, u periodu mesopusta  pred uskršnji post. Artikulišu se novi pogledi na povorke pod maskama u evropskoj kulturi. Nastao je kao rezultat trogodišnjeg međunarodnog projekta stručnjaka iz evropskih muzeja (Italije, Španije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Poljske), pod vođstvom Đovani Kezića (Giovani Kezich), direktora Muzeja za narodnu tradiciju i umetnost iz Trentina, Italija.

Tko može biti zvončar, HTV 2008.

U filmu se eksplicitno raspravlja o tradicionalnom obliku organizacije pokladnih (karnevalskih) zbivanja u Istri, u Hrvatskoj i novoj pojavi uključivanja pojedinih gradova Istre u Federaciju evropskih karnevalskih gradova koja utiče na gubljenje tradicionalnih vrednosti i značaja sprovođenja rituala pod maskama.

Zašto nema… Bile su Bele poklade u Kruščici, TV Novi Sad, 1995.

U filmu se predstavljaju Bele poklade u Kruščici, selu u opštini Bele Crkve, u južnom Banatu.

Ulaz na predavanje i projekcije je slobodan.

Čitaj dalje...

Žrtve iz Gogoljeve još nisu sahranjene!

SMEDEREVO, 22. februar 2017 – Ni 15 dana posle tragedije u Gogoljevoj ulici u Smederevu, kada su stradale majka i ćerka, Milena (58) i Aleksandra Vasić (30), od strane Dalibora Simijonovića (33) prvo izbodene a potom i zapaljene, porodici Vasić još nisu predata tela da ih sahrane.

Razlog je što ni do danas u Više tužilaštvo u Smederevu nisu stigli nalazi DNK, neophodni za pozitivnu identifikaciju, pa se nesrećne žene u istrazi još uvek vode kao NN žrtve.

Podsetimo, zločin u kome su stradale Milena i njena trudne ćerka Aleksandra Vasić u porodičnoj kući u smederevskoj Gogoljevoj ulici, po saznanjima do kojih je došla istraga, počinio je Dalibor Simijonović, koji je i sam izgoreo nakon što se ubo istim nožem kojim je njih dve usmrtio i potom podmetnuo vatru.

Čitaj dalje...

Zimski usponi na vrhove Durmitora

SMEDEREVO, 22. februar 2018 – Član Planinarsko sportskog kluba “Čelik” Dragan Pavlović učestvovao je na zimskim usponima na vrhove Durmitora – Milošev Tok, Šljeme, Savin Kuk. Deo akcije, osim uspona na vrhove iznad 2000 metara, bio je i turno skijanje.

“Na prvi uspon krenuli smo u ponedeljak, preko grebena Osojna strana i dalje preko istočnog vrha Šljemena, sledi blagi spust pa uspon na vrh Šljemena, zatim grebenom dalje do vrha Milošev Tok. Ceo uspon, koji je trajao oko 4 i po sata, a silazak sat i po, izveden je na turno skijama. Spust na turno skijama sa vrha iznad 2000 metara nadmorske visine ima težinu alpinističkog smera i sastavni je deo aktivnosti, tako da u ovom slučaju beležim još dve stavke u svom alpinističkom kartonu“, kaže Pavlović.

Uspon na Savin Kuk, rutom kroz kuloar “Korito”, pored pećine i na vrh, trajao je oko 3 sata, a silazak je bio istom rutom.

Sumarno, uspenjana su tri vrha: Milošev tok 2426 mnv, Šljeme 2455 mnv, Savin Kuk 2313 mnv i jedan turno spust sa Šljemena.

Izveštaj: Dragan Pavlović

Čitaj dalje...

Kovin: Najbolji u sportu 2017.

KOVIN, 22. februar 2017 – Sportski savez opštine Kovin najavio je da će proglašenje najuspešnijih sportista u ovom mestu tokom prošle godine biti održano u subotu 24. februara.

Proglašenje najboljih kovinskih sportista, 41. po redu, biće održano u pozorišnoj sali Centra za kulturu u ovom mestu, a početak manifestacije je zakazan za 11 sati.

Čitaj dalje...

Komesar za ljudska prava o stanju u medijima u Srbiji

BEOGRAD, 22. februar 2018 – „Atmosfera u kojoj novinari rade mnogo je lošija nego 2015. godine kada sam prethodni put bio u Srbiji. Došlo je do ozbiljnog pogoršanja i novinari se sve češće suočavaju sa napadima i pretnjama, blaćenjem, nazivaju ih izdajnicima i stranim plaćenicima“, rekao je danas Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks na konferenciji povodom završetka njegove posete Srbiji, prenosi UNS.

Muižnieks je rekao da su u Srbiji, između predstavnika vlasti s jedne strane i novinara i medija sa druge, veoma polarizovani stavovi kada je reč o pogledu na medijsku situaciju.

On je istakao da je Savet Evrope na platformi za prijavu napada na novinare do sada primio već 12 prijava iz Srbije, a da su predstavnici vlasti reagovali samo na četiri.

„Istakao sam u razgovoru sa predstavnicima vlasti da je problem što Vlada Srbije ne sprovodi preporuke Saveta Evrope o slobodi medija, niti parlament o tome raspravlja. Rekao sam svim akterima, uključujući i predsednicu Vlade, da organi vlasti moraju da odgovaraju na sve prijavljene slučajeve napada na novinare. Reakcija i pružanje dodatnih informacija pomoglo bi da se prevaziđe jaz između vlasti i medija“, rekao je Muižnieks.

„Dao sam preporuku i policiji da njen rad mora da bude transparentan i da treba da javnosti uvek da informacije o tome dokle se stiglo sa istragom napada ili pretnji i da li su odgovorni kažnjeni“, naveo je Muižnieks.

Kako je dodao, smatra da su novinari u Srbiji isfrustrirani jer i kad odluče da učestvuju u dijalogu sa predstavnicima vlastima, ne dobiju konkretan rezultat.

„Oni žele da se ono što predlažu u tom dijalogu posle nađe i u dokumentima, stavovima i postupcima predstavnika vlasti“, rekao je Muižnieks.

On je dodao i da je obavešten o radu Komisije za istraživanje ubistava novinara i kako kaže, preneo je predstavnicima vlasti da je najvažnije da se sazna ko upućuje pretnje i ko su počinioci napada.

Muižnieks je istakao i da je impresioniran radom Poverenika za informacije od javnog značaja koji dobro obalja svoj posao pomažući time u radu istraživačkim novinarima.

Kako je naveo, 2015. godine najviše žalbi dobijao je za obaranje sajtova i blokiranje sadržaja na sajtovima, a ovoga puta nema tih problema. Novinari i udruženja novinara nisu se, za razliku od njihovih kolega u većini država članica Saveta Evrope, požalili ni na zakonodavni okvir.

Muižnieks je rekao i da je 2015. godine bio oduševljen što je uvedeno projektno sufinansiranje medija, ali da je tokom sadašnje posete čuo mnogo kritika koje se, pre svega, odnose na transparentnost raspodele sredstava medijima i na to da veoma često novac na konkursima dobijaju mediji koji krše Kodeks novinara.

Kako je dodao, upoznat je sa tim da je privatizacija medija nepotpun i problematičan proces i da je novinarima doneo određeni stepen nesigurnosti.

„Srpski mediji su, osim loše ekonomske situacije zbog sve manje oglašivača, u posebno teškom položaju zbog mera štednje i privatizacije medija“, rekao je Muižnieks.

Čitaj dalje...