Peter Kamaraš tužio Srbiju

Izvor: Politika, autor: Anica Telesković, 10. februar 2018 – „Politika“ je danas objavila da je nekadašnji direktor smederevske Železare tužio Srbiju. Tekst prenosimo u celini, a u nastavku možete da pročitate ekskluzivni intervju,  ragovor koji je sa našim novinarom, u vreme dok je bio prvi čovek ove firme, vodio Kamaraš.

Politika: Peter Kamaraš tužio Srbiju

Bez obzira na to što je za sobom u Železari ostavio gubitak od 144 miliona evra, HPK Iinženjering smatra da je oštećen i da njihov menadžerski ugovor nije ispoštovan

govor sa Peterom Kamarašem o profesionalnom upravljanju Železarom Smederevo, koji je potpisan 21. marta 2015. godine mogao bi skupo da košta srpske poreske obveznike. Kako „Politika” nezvanično saznaje, Kamaraš je protiv Republike Srbije pokrenuo arbitražni postupak, jer smatra da ugovor koji je naša država potpisala sa HPK Inženjeringom, nije ispoštovan. Juče nije bilo moguće saznati koliku odštetu traži bivši profesionalni menadžer Železare.

Uprkos tome što je za sobom ostavio gubitak od 144 miliona evra, Kamaraš smatra da je u ovom slučaju on oštećena strana. Ugovor sa Kamarašem rukovodstvo smederevske čeličane raskinulo je u julu 2016. godine, nakon dolaska kineskog „Hestila” u Smederevo.

Država Srbija je HPK Inženjeringu zahvalila na saradnji, jer kako je tada navedeno, ta firma „nije ispunjavala obaveze dogovorene po ugovoru”. Kamaraš je, sa druge strane, u to vreme očekivao da će, po tom istom ugovoru biti nagrađen, i da će mu biti isplaćen bonus.

U julu 2016. godine Kamaraš je razgovoru za „Politiku” rekao da njegov ugovor ističe onog dana kad formalno-pravno kompanija pređe u ruke „Hestila”.

21.06.2016. Peter Kamaraš, foto: Anđelko Vasiljević

„Uspešno smo završili posao”, rekao je tada Kamaraš i dodao da Kinezi na njega računaju u velikoj meri. Ipak, 26. jula ugovor je raskinut, a Hestil nije naknadno angažovao HPK Inženjering. Na pitanje da li očekuje da za svoj rad dobije i bonus, Kamaraš je u razgovoru za „Politiku” izjavio da sa predstavnicima Vlade Srbije „uopšte nije razgovarao o tome”.

Javnost, međutim, nikada nije videla ugovor koji je Kamaraš potpisao sa državom.

Prvi zahtev za dobijanje kopije ovog ugovora zaključenog Ministarstvu privrede podnela je organizacija „Transparentnost Srbija”. I to samo tri dana po njegovom zaključivanju. S obzirom na to da ugovor nije dostavljen, „Transparentnost” se obratila povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću, koji je nekoliko puta kaznio Ministarstvo zbog neispunjavanja naloga. U međuvremenu je tim povodom u Ministarstvo privrede stiglo još nekoliko zahteva. Jedan od njih bio je i iz redakcije „Politike”.

Tadašnji ministar privrede Željko Sertić izjavljivao je da bi prekršio zakon kada bi objavio ugovor o uvođenju profesionalnog menadžmenta u Železaru Smederevo bez saglasnosti partnera, odnosno HPK Inženjeringa.

„Strani investitor ne želi da dođe u zemlju u kojoj zna da će pred kamerama morati da pregovara. Onog momenta kada kompanija HPK bude saglasna da se ugovor objavi, on će biti objavljen”, rekao je Sertić novinarima krajem oktobra 2015. godine u Skupštini Srbije. U to vreme tim Petera Kamaraša već je uveliko knjižio gubitke.

Kada je potpisivao ugovor u martu 2015. godine, Kamaraš je izjavljivao da će smederevska čeličana do kraja godine biti u plusu.

Kada je Kamaraš jednom prilikom upitan da prokomentariše zašto je u Železari ostavio gubitak, ako je već obećao plus na računu, opravdanje je našao u krizi koja je te godine zapljusnula svetsko tržište čelika.

 

Intervju: Peter Kamaraš, direktor HPK Menadžment d.o.o.  i član Nadzornog odbora Železare Smederevo

 “Moj cilj je da napravim takav sistem da ova kompanija postane najbolji proizvođač čelika na Balkanu”

SMEDEREVO, 12.06.2015 – Odrastao u socijalizmu, živi na pet kilometara od čelične prašine, direktor HPK Menadžment d.o.o.  i član Nadzornog odbora Železare Smederevo, Peter Kamaraš, ocenjuje situaciju u gigantu crne metalurgije i navodi da je realni optimista u pogledu budućnosti fabrike.

Prva tri meseca su neverovatna, niko nije mnogo spavao u tom periodu, ali su rezultati iznad očekivanja. Najpre moram da kažem da zaposleni u Železari rade mnogo bolje nego što smo očekivali. Američka kompanija Songer je u poslu nadzora i kontrole rada na remontu Visoke peći (VP) broj jedan. Kada su se posle tri sedmice vratili iz Amerike bili su veoma iznenađeni da je posao, koji su očekivali da bude završen za mesec i po dana, već bio odrađen. To je, uopšteno rečeno, validno za sve u fabrici.

Počeci su vrlo uzbudljivi i veoma teški. Trebali smo taktički da pozicioniramo sve ljude, to je nekih 34-35 ljudi u upravljačkom menadžmentu. Da im uspostavimo sve linije komunikacije, da sprovedemo naš softverski sistem, vezan za strukturu nabavki. Bilo je teško postaviti nove ljude i promeniti strategiju u sektoru prodaje i u sektoru nabavke. Prosto je trebalo promeniti čitav sistem da nikada više ne moramo da kupujemo skuplje nego što je stvarna cena na tržištu. Kada menjate sistem, tek tada počinjete da upućujete specifične stvari i specifične zahteve, tako da u početku ne možete odmah da vidite finansijske rezultate.

Istovremeno, morate da znate da mi danas u procesu proizvodnje trošimo gvozdenu rudu i koks koji su kupljeni pre dva meseca. Očekujem da će najveći rezultati i ove promene biti vidljivi u avgustu. Samo jedna od stvari je pokretanje VP 1, a pre svega mislim na povećanje profitabilnosti i poboljšanje finansijske situacije. Za vašu informaciju, angažovanje kompanije Songer na poslovima nadzora i kontrole radova na VP 1, uštedelo je kompaniji nekoliko miliona dolara. Dakle, promenom sistema  a to je jedan od elemenata kao i pokretanje VP 1, dovode upravo do toga da sada pokretanje VP 1 neće koštati 9 miliona, ni 6 miliona dolara, već oko 5 miliona dolara. Za projekte poput ovog, angažujete kompanije koje vam prave uštedu, štede novac. Način kako ih plaćate je takav da, kada naprave smanjenje troškova u čitavom procesu, onda ih vi plaćate na osnovu toga što su pokazali kroz te uštede koje su i sami napravili. Zato takve kompanije i angažujete, koja može da identifikuje sve ostale ponude, da pronađe gde novac može da bude ušteđen. Napominjem da su oni identifikovali više od milion evra u ovom slučaju gde naši zaposleni mogu da pruže pomoć, da budu radno angažovani što je automatski ušteda za proces. Rezultat će biti takav da će VP 1 biti pokrenuta sa najmanjim mogućim troškovima. Zato govorim o sistemu, jer onda nemate brigu o samo jednoj maloj stvari i znam da će Songer kao jedna od svetski priznatijih kompanija uraditi najbolje za remont i pokretanje peći sa najmanjim troškovima. Mi možemo da postanemo profitabilni i sa jednom peći, ali da bi se obezbedio opstanak Železare i život u dugoročnijem periodu, treba što pre da pokrenemo VP 1.

Železara Smederevo u središtu buma izgradnje koji se očekuje na Balkanu

Optimista sam bio u martu (HPK preuzeo upravljanje), sada sam realan zato što se već dešava. Moje viđenje fabrike nakon perioda od tri godine je da bude centralni proizvođač čelika za ovaj region (Balkan), koji će snabdevati i građevinarstvo tokom buma koji će tek naići. Bum u izgradnji, u građevinarstvu, polako se kreće sa Zapada ka Istoku, prošli smo to kroz Češku i Slovačku, već je u Mađarskoj, polako dolazi ovde i biće zastupljen u svim državama eks Jugoslavije, faktički na čitavom Balkanu. Bili smo svedoci toga i videli taj razvoj u Košicama, u vezi sa izgradnjom velikih poslovnih prostora, apartmana za stanovanje, velikih marketa, kuća. To će se dogoditi i ovde, pre ili kasnije. Želim da Železara Smederevo bude u središtu toga, da bude jedini proizvođač konstrukcionog čelika, jer oko nas nema drugih. Bugarska je dozvolila da Kremikovci “umru” i sve ostale železare u okruženju su zatvorene. Ako budemo dobro radili, bićemo jedini koji će moći da pruže tu uslugu proizvodnje i prodaje čelika za pomenutu izgradnju. Optimista sam u pogledu budućnosti, jer će fabrika u tom trenutku biti u izuzetnoj poziciji. Taj materijal za izgradnju ne može da bude donet iz Košica, ili iz Ostrave (Češka), prosto, mi smo jedini proizvođač koji će to moći da proizvede i to je idealna pozicija. To je tržište na kojem želim da bude Železara Smederevo, to je tržište za koje pripremam Železaru. Pre 10 godina u Košicama niste imali ni Ikeu, ni Kaufmax, ni Tempo, ni Metro, a onda svi odjednom žele da grade, bez obzira da li je to Beograd na vodi ili neki drugi veliki projekat i to je ono gde vidim Železaru i gde ona treba da bude fokusirana. To je budućnost Železare, koju vidim posle tri godine. Ne želim da vučem materijal iz Smedereva za Nemačku, oni imaju svoj, ali kad taj bum izgradnje dođe ovde, mi ćemo imati veliku prednost jer ćemo biti pripremljeni za to i iskoristićemo tu prednost.

Vidim dobre pomake koji su ovde napravljeni, dobre projekte kao što je prodaja JAT-a Etihadu, formiranje aerodroma i privlačenje investitora. Nešto slično se dogodilo u Češkoj i Slovačkoj pre deset godina. Vlada čini prave poteze i, ako se ekonomska situacija zadrži, to će se sigurno dogoditi i ovde. Svi ti veliki projekti izgradnje su već završeni u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, veliki investitori moraju negde da se pomere i gde biste vi radili, u Ukrajini, ili u Rusiji, ili dolazite ka Srbiji i prostoru eks Jugoslavije, ukoliko bude stabilna situacija, jer ovde ima mnogo toga da se izgradi. Srbija u ovom trenutku deluje veoma stabilno, uz nadu da će Makedonija i BIH ostati stabilne, realno je očekivati investitore koji imaju velike građevinske projekte, a mi treba da budemo spremni za njih, nezavisno od toga da li ću ja, ili neko drugi biti na ovoj poziciji. 

Potpisan novi kolektivni ugovor

 Ne znam sve detalje vezane za kolektivni ugovor. Dogovorio sam sa sindikatima na početku ovog kolektivnog pregovaranja, iako nisam pregovarao lično, da ćemo povećati plate na nivo koji je bio 2011. godine, a detalji se vezuju i moraju biti vezani za finansijsku situaciju u fabrici. Voleo bih da povećam odmah zarade, ali to bi ugrozilo naš put ka profitabilnosti. U tom delu se slažem sa sindikatima, čim naša finansijska situacije to dozvoli, mi ćemo povećati zarade. Što se mene lično tiče, u redu je povećanje, kao i zaposlenima i tu smo na istoj strani.

Finsijski i izvršni direktor za finansije su pregovarali i oni će dati sve informacije kada se poboljša finansijska situacija i kada smo 100 odsto u prilici da povećamo zarade. Oni rade na tim detaljima.

Praktično gledano, kada bismo povećali svoju zaradu, odnosno svoj fabrički profit na 300 dolara, pa momentalno podignemo plate na 400 dolara, automatski bismo se vratili u gubitak. Problem su finansijske institucije i banke koje traže da se prvo vidi profit, da se dokaže da bi stvari mogle da krenu napred. Oni su dizajnirali kako treba da izgleda postupak, da se vrati na nivo iz 2011. godine, a da ne uvedemo fabriku ponovo u veliki gubitak. To će u osnovi svakog ostaviti srećnog, uključujući i banke.

Svi gledaju na ovu fabriku tako da ona postane profitabilna, i banke i zaposleni i Vlada Srbije. Zaposleni i sindikati su se saglasili sa ovim planom, kako postepeno dolaziti do uvećavanja zarade, sve sa jednim ciljem da zadržimo fabriku u radu i da idemo ka boljoj profitabilnosti. Još jednom su pokazali da su postavili fabrički interes iznad ličnog i na tome moram da im zahvalim.

Optimizacija proizvodnje u cilju smanjenja troškova

U odnosu na period kada je US Steel bio ovde je sve drugačije. Mnogo je boljih stvari, imate stabilnu vladu koja je odlučna da Železara nastavi da radi, a najgora stvar je što su cene metalnih proizvoda u padu. Tržište sirovina je u osnovi rečeno kolabiralo, tržište energije je u osnovi kolabiralo, tako da smanjenje cene metala nas u ovom trenutku ne pogađa značajno. Grubo rečeno, ako cene čelika padnu za 40 odsto, cene sirovina će pasti za 80 posto. Svi su proizvodi pali, ali tako da proizvodi padaju do određenog nivoa, a sirovine mnogo više. Koks je bio 600 dolara po toni kad je US Steel bio ovde, a sada je 200 dolara po toni. Decembra 2013. godine gvozdena ruda u Kini je bila 140 dolara tona, sada je 60 dolara tona, a pre nekoliko nedelja 47 dolara tona. Čelik je pao u poslednjih nekoliko godina sa 600 na 400 dolara. Tako gledano, čelik je pao za 30 posto a sirovine za 80 odsto. Ukoliko efikasno radimo, možemo da budemo dobri. Uradili smo i sprovodimo mnogo optimizacija proizvodnje, sve u cilju ušteda. To je upravo plan i za 2016. godinu, koja će biti fokusirana na optimizaciju svih proizvodnih parametara. Radićemo sa dve visoke peći u punom kapacitetu.

Sarađujemo sa univerzitetima u Beogradu i Košicama, da nam pomognu da dostignemo optimizacije koje smo identifikovali. Navešću primer koji se dogodio u US Steel u Košicama. Imate tri mašine koje stvaraju isti proizvod od kojih dve prave proizvod lošeg kvaliteta a jedna proizvod dobrog kvaliteta. Na mašini koja proizvodi dobar kvalitetan materijal otkrijete da se proizvodi loš kvalitet zato što je bilo loše planiranje. Prebacite loš kvalitet koji ova mašina takođe može da radi na dve druge mašine i ovu fokusirate samo na dobar kvalitet proizvoda. Sa takvim procesom izmena oni su uštedeli 700.000 evra samo dobrim planiranjem. Jedna jedina osoba je to uradila. Tako da ako mu platite 1.000 evra mesečno, on vam sprovede takav proces uštede da ogroman novac zaradite. Zvuči glupo ako pitate zašto proizvodite loš kvalitet ako možete da proizvedete dobar. To je ta optimizacija i dobro planiranje o čemu govorim.

Moj cilj je da ova fabrika postane najbolji proizvođač čelika na Balkanu

Moj cilj je da napravim takav sistem da ova kompanija postane izuzetno dobra i da postane najbolji proizvođač čelika na Balkanu. Uključićemo naše zaposlene, uključićemo univerzitete iz Beograda, Košica, Miškolca, gde god treba i otvorićemo vrata na način da će oni prosto želeti da nam daju svoje ideje, jer ćemo mi slušati i implementirati ono što je najbolje. Konkretan primer, mi imamo problem sa površinom hladno valjanog proizvoda, pozvaćemo ljude koji su eksperti u toj oblasti da nam pomognu da rešimo problem. Mogu da kupim novu opremu za 100 miliona dolara i da nemam više tih problema, ali sam ja odrastao u socijalizmu i, umesto da kupim novu Škodu Favorit, radio sam na sebi i popravio sebe. Pozvao bih svoje prijatelje koji razumeju bolje od mene, npr. popravku automobila, da isti popravim. To ćemo isto uraditi ovde, postići ćemo isti rezultat sa mnogo manje novca. Srbija svakako ima dobre stručnjake, ali ako to bude nedovoljno, uključićemo ljude iz Mađarske, Slovačke, Češke, da pomognu u bilo kojoj oblasti gde je to potrebno.

Više od milion tona pre novembra, oko 2 miliona u narednoj godini

Ove godine sigurno ćemo proizvesti više od million tona čelika, računajući i VP 1, i ranije nego što je precizirano u planu. Trebalo je da bude u novembru, a biće ranije. Onda možemo očekivati u 2016. punu proizvodnju, što je blizu 2 miliona tona. To je grubo računanje, naravno, osim ako se ne desi neki veliki problem na tržištu čelika.

O pomoći države i razvojnim fondovima EU

Mi nećemo tražiti nikakvu pomoć od države! Država je u poslednje tri godine, naročito u poslednjih godinu dana, izvanredno pomogla ovu fabriku. Ne samo finansijski, nešto je mnogo značajnije, doneli su odluku da održe fabriku u životu. Tako da ja neću tražiti nikakvu dodatnu finansijsku pomoć za fabriku.

Mi tačno znamo za šta mogu da se koriste fondovi EU, pre svega u delu zaštite životne sredine i to u pravcu dugoročnog opstanka fabrike u toj oblasti, ne u naredne 2, 3 ili 4 godine, već u narednih 20 godina. Treba da smanjimo količinu prašine koju otpuštamo, kao i druge emisione parametre koje treba da smanjimo. Moramo da se oslobodimo onog otpadnog dela proizvodnje, npr. od šljake, od koje možemo da napravimo materijal za izgradnju. Za kuće, za železnicu, za puteve… US Steel Košice to radi i ima bolji kvalitet nego kamen. U tom delu ćemo zatražiti pomoć države, kada bude htela da izgradi puteve, mogu da koriste našu šljaku kao građevinski material. Možemo im dati to po vrlo povoljnoj ceni, mnogo jeftinije od kamena. Za sve te potrebe, fondovi EU mogu da budu iskorišćeni. Mi smo identifikovali projekte, odnosno delove gde želimo da apliciramo za sredstva iz fondova EU. Planiramo da uskoro uspostavimo kontakt sa Delegacijom EU u Srbiji i sa srpskom Vladom, i razgovaraćemo sa njima o našim predlozima i planovima. Samo za vašu informaciju, identifikovao sam otprilike vrednost od 200 miliona evra u okviru fondova EU, koji mogu da budu iskorišćeni samo za zaštitu životne sredine. To bi bilo dobro za region Dunava, za ljude koji žive u Smederevu i okolini fabrike, a takođe i za Evropsku uniju. Znam jer je to bilo urađeno i radi se u Košicama, gde živim na pet kilometara udaljenosti od fabrike i znam kako izgleda kad vetar duva sa južne strane i raznese prašinu i preko moje kuće. Tako da znam koliko je važno investirati upravo u takve projekte.

Izdvajamo