You are here

Proleter od sada Mihajlovac – ali igra u Vranovu!

MIHAJLOVAC/VRANOVO, 18. januar 2018 – Fudbalski klub Proleter, do sada poznat kao Proleter Vranovo, u prolećnu sezonu ulazi sa novim imenom; sada je Proleter Mihajlovac. Ovo još ne znači da će biti domaćin u Mihajlovcu, i dalje će igrati na stadionu u Vranovu.

Prema rečima doskorašnjeg predsednika i generalnog sponzora Milana Lukića, do promene imena je došlo zato što je 70 posto sponzora koji su iz Mihajlovca.

„Hteo bih javno da pohvalim v.d. predsednika Dragoljuba Mihajlovića i sportskog direktora Slobodana Lukića što su obezbedili sponzore iz Mihajlovca, kako bi u nastavku sezone mogli da se takmičimo sa svim mlađim selekcijama. Ono što nije dobro je činjenica da je klub pod suspenzijom zbog neplaćenih troškova službenih lica i prevoza. Dok Grad Smederevo ne uplati obećanih 250.000 dinara nećemo moći da obavimo registraciju osmorice kvalitetnih pojačanja. Nadam se da će gradonačelnica ispuniti dato obećanje, kako bi nam skinuli blokadu i omogućili normalno funkcionisanje na srpskoligaškom Zapadu“, kaže Milan Lukić.

Proleter je, podsetimo, jesenji deo prvenstva Srpske lige Zapad završio na sedmom mestu, sa 27 bodova. U prvom kolu nastavka trebalo bi kao domaćin da dočeka ekipu Mokre gore, kako sada stvari stoje, sa novim imenom ali na starom mestu – u Vranovu.

Čitaj dalje...

HRW: U Srbiji kampanje blaćenja nezavisnih medija

Izvor: SINOS, Autor: BETA,18. januar 2018 – U Srbiji je tokom 2017. godine ostvaren „ograničen napredak“ u smanjivanju disproporcije između obaveza Srbije na planu ljudskih prava i njene prakse na tom području, ocenila je međunarodna organizacija Hjuman rajts voč (Human rights watch – HRW) u najnovijem godišnjem izveštaju koji je danas objavljen.

U izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu navodi se da novinari, kao i aktivisti za ljudska prava rade u neprijateljskom okruženju i da provladini mediji protiv nezavisnih novinara vode „kampanje blaćenja“ optužujući ih da su „izdajnici“ i „strani plaćenici“.

Reakcije vlasti na napade na novinare bile su neadekvatne, ocenio je HRW i naveo da visoki evropski zvaničnici tokom poseta Srbiji nisu javno ukazali na potrebu poboljšanja ljudskih prava.

„Tokom godine nekoliko poseta visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, komesara za proširenje Johanesa Hana, bile su fokusirane na pristupanje Srbije Evropskoj uniji i proces Beograd-Priština, ali bez javnog izjašnjavanja o potrebi za napretkom na polju ljudskih prava“, navodi se u izveštaju HRW i podseća da je Evropski parlament u junu naglasio potrebu da se sprovedu reforme u oblasti ljudskih prava i vladavine prava.

HRW je u izveštaju preneo podatke Nezavisnog udruženja novinara Srbije, prema kojima je od januara do sredine novembra registrovano 75 slučajeva nasilja, pretnje i zastrašivanja novinara, uključujući fizičke napade.

„Napadi i pretnje novinarima su nastavljeni. Reakcije vlasti su bile neadekvatne. Provladini mediji su nastavili sprovođenje kampanja blaćenja usmerenih protiv nezavisnih medija i novinara“, ocenio je HRW.

Ta organizacija za zaštitu ljudskih prava je u izveštaju podsetila da su novinarku Danasa Lidiju Valtner odvukle dve osobe sa inauguracije predsednika Aleksandra Vučića držeći je za vrat i da su joj uzeli mobilni telefon, kao i da novinari Vajsa, Radio Beograda i Insajdera tvrde da su ih nepoznate osobe silom i pretnjom sprečile da izveštavaju s tog događaja.

U izveštaju se navodi i primer presude Višeg suda u Beogradu kojom je nedeljnik NIN finansijski kažnjen zbog navodne povrede ugleda ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića povodom teksta o rušenju u Savamali.

Rad komisije osnovane da istraži ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića je, prema oceni HRW, „sporo napredovao“.

Neprijateljsko okruženje za aktiviste

HRW ocenjuje i da aktivisti za zaštitu ljudskih prava rade u neprijateljskom okruženju.

„Onlajn pretnje aktivistima za ljudska prava su česte i vlasti ih retko istražuju. Provladini mediji branioce ljudskih prava kleveću kao ‘izdajnike’ i ‘strane plaćenike'“ , piše HRW.

Organizacija je podsetila da su članovi Srpske napredne stranke napali i izbacili devet aktivista Inicijative mladih za ljudska prava sa stranačke tribine u Beški, a da su dve osobe završile u Hitnoj pomoći.

Uslovi za prijem tražilaca azila loši, samo jednom odobren

U izveštaju se ocenjuje i da su uslovi za prijem tražilaca azila i dalje loši i da sistem azila ima nedostatke, iako se smanjio broj ljudi koji traže zaštitu.

Od januara do oktobra, navodi HRW, registrovano je 5.153 tražilaca azila, duplo manje nego u istom periodu 2016. Među njima je najviše bilo Avganistanaca, Iračana i Sirijaca.

Do novembra Srbija je odobrila izbeglički status samo jednom tražiocu azila, Sirijcu, a subsidijarnu zaštitu nijednom.

„Srbija nema formalne procedure za procenu uzrasta dece bez pratnje, čime stariju decu dovodi u rizik da budu tretirani kao odrasli umesto da dobiju posebnu zaštitu“, navodi HRW i dodaje da je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, do kraja oktobra u Srbiji registrovano 132 dece bez pratnje.

Mnoga deca, dodaje se u izveštaju, borave u otvorenim centrima za azil, kao što su prihvatni i tranzitni centri, što ih izlaže opasnosti zlostavljanja i eksploatacije.

Napredak u gonjenju za ratne zločine

HRW je ocenio da je napredak u krivičnom gonjenju za ratne zločine ostao spor.

„Krivična gonjenja za ratne zločine su ometana zbog nedostatka političke volje, nedovoljno zaposlenih i drugih resursa u Tužilaštvu za ratne zločine i slabih mehanizama za podršku svedoka“, navodi se u izveštaju i podseća da je posle 18 meseci konačno imanovan novi tužilac za ratne zločine. HRW je ocenio da su napadi i uznemiravanje pripadnika LGBT populacije redovni, da su istrage često spore, a krivična gonjenja retka, ali da je Parada ponosa u septembru održana bez većih incidenata.

Čitaj dalje...

Zaštitnik prava pacijenata im – pokojnik!

Izvor: srbijadanas.com, 18. januar 2018 – Pacijenti Doma zdravlja „Dr Milan Bane Đorđević“ u Velikoj Plani koji nisu zadovoljni uslugom koju dobiju u toj zdravstvenoj ustanovi mogu da se žale zaštitniku prava pacijenata – koji je mrtav već tri godine!

Foto: Srbija danas

Na oglasnim tablama u domu zdravlja stoji obaveštenje da su zaštitnici prava pacijenata Tijana Rajić i Radoslav Timotijević. Oboje diplomirani pravnici.

Nezadovoljni pacijenti Tijanu Rajić mogu da nađu u zgradi Opštine. Za Radoslava Timotijevića piše da ga mogu potražiti na spratu upravne zgrade Doma zdravlja, svakog radnog dana od 8 do 14 časova. Međutim, prava istina je da mogu da ga nađu samo na seoskom groblju u Markovcu. Ne samo radnim danima, već i nedeljom i državnim praznicima. U svako doba dana i noći. Naime, nesrećni čovek je mrtav već tri godine. Dok je sekao drva u porodičnoj šumi, jedno stablo ga je prilikom pada udarilo u glavu i usmrtilo. Iako je od njegove smrti prošlo toliko vremena, obaveštenje u kojem je naveden kao „zaštitnik prava pacijenata“ još uvek nije uklonjeno sa svih oglasnih tabli planjanske kuće zdravlja.

Čitaj dalje...

Stižu prinudni upravnici zgrada?

Izvor: Beta i RTS, 18. januar 2018 – Lokalna samouprava Smederevske Palanke od sledeće nedelje će početi da postavlja prinudne upravnike po stambenim jedinicama u kojima nije postavljen upravnik.

Na sednici Privremenog organa opštine Smederevska Palanka odlučivaće se o ceni po kvadratu za investiciono ulaganje u stambenu jedinicu.
U nadležnosti Komunalne inspekcije biće da prinudnom upravniku naloži registrovanje stambene zajednice.
Treba da bude utvrđena je i minimalna cena za prinudnog upravnika koju će stanari plaćati jer se nisu odlučili za povoljniju varijantu.

Rok za upis stambenih zgrada u registar istekao je 12. decembra. Ukoliko se do tog datuma stanari nisu dogovorili o izboru upravnika, lokalna uprava je obavezna da postavi prinudnog. Šta je urađeno u Smederevu proverava Komunalna inspekcija.

Mali broj stanara stambenih zgrada, doneo je odluku da prethodnog predsednika kućnog saveta zadrže na poziciji upravnika zgrade, delimično jer su i sami predsednici bili protiv takve odgovornosti.

Ukoliko se ništa ne uradi, zgrada će i dalje da propada, ističe naš sagovornik: „Stanari su neodgovorni, i da je to više od 10 stanara, u redu je, ali nas je četiri stanara u ulazu i ne možemo da se dogovorimo. Ja jedva čekam prinudnog upravnika.“

Neki su se već dogovorili i odlučili  se za ranijeg predsednika kućnog saveta.

U Smederevu ima 120 višespratnica koje bi trebalo da oforme stambenu zajednicu, jer će u suprotnom to za njih uraditi lokalna samouprava postavljenjem prinudnog upravnika. Samo 40 odsto stambenih jedinica je uputilo zahtev za upis u registar, a komunalna inspekcija trenutno obilazi teren i dostavlja obaveštenja.

„Imamo mnoge objekte gde nemaju formirane skupštine stanara“, ističe Dragan Krstić, načelnik Odeljenja za urbanističko-komunalne i imovinskopravne poslove, „ne samo u Smederevu, govorim i šire u drugim gradovima u Srbiji. Jedan takav sistem je morao da se prevaziđe, upravo ovim Zakonom o stanovanju koji je donet prošle godine i na ovaj način će se urediti jedan odnos zgrade, odnosno stanara u zgradi i lokalne samouprave.“

Nakon dobijanja obaveštenja, stanari zgrada imaju rok od 15 dana, u kojem mogu podneti zahtev za dobijanje rešenja za formiranje stambene zajednice.

Do sada su ekipe Komunalne inspekcije ustanovile da je na teritoriji grada u više od 40 odsto višespratnica potreban prinudni upravnik. Trenutno na teritoriji grada radi pet upravnika zgrada, a kada se inspekcija i nadzor završe, taj broj biće daleko veći.

Prema Zakonu o stanovanju, kazna za one koji nemaju broj stana na vratima može iznositi i do 2.000 dinara, a visina plate prinudnog upravnika biće određena na osnovu uputstava nadležnog Ministarstva.

Čitaj dalje...

Uvođenje u vojnu evidenciju momaka 2000. godište

KOVIN, 18. januar 2017 – Ministarstvo odbrane Republike Srbije poziva muškarce rođene 2000. godine i starijih godišta, koji nisu uvedeni u vojnu evidenciju, da se jave Centru Ministarstva odbrane (CMO) za lokalnu samoupravu Pančevo, Ulica JNA br. 5, opština Kovin, radi uvođenja u vojnu evidenciju.

Uvođenje u vojnu evidenciju po opštem pozivu je četvrtkom, počev od 18. januara pa do 28. februara 2018. godine, u vremenu od 9 do 15 časova, a nakon toga po pojedinačnom pozivu tokom cele godine.

Regrut koji se uvodi u vojnu evidenciju treba da ponese ličnu kartu na uvid. Ukoliko je ne poseduje, na uvid treba poneti drugu javnu ispravu iz koje se može utvrditi identitet, a u inostranstvu važeću putnu ispravu. Regruti koji borave u inostranstvu dužni su da se, radi uvođenja u vojnu evidenciju, jave nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Detaljnije informacije o uvođenju u vojnu evidenciju potražite na sajtu Ministarstva odbrane, gde možete preuzeti i upitnik za uvođenje regruta u vojnu evidenciju (Obrazac Vob-O) i Prijavu podataka o regrutu – vojnom obvezniku (Obrazac Prijava) na www.mod.gov.rs/cir/10525/uvodjenjewww.mod.gov.rs/lat/10525/uvodjenje, ili www.mod.gov.rs/eng/10525/uvodjenje

Čitaj dalje...