SMEDEREVO. 6. decembar 2017 – Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Dalibor Jevtić bio je danas u Smederevu, jednom od gradova koji je u poslednjih tridesetak godina primio najviše raseljenih iz južne pokrajine. Sastao se sa predstavnicima porodica koje imaju nameru da se vrate na Kosovo, došlo ih je 11, a procena međunarodnih organizacija je da je u Smederevo za to vreme stiglo oko 20 hiljada stanovnika tog dela Srbije, Smederevci tvrde i više, a danas se čulo da je zvanična brojka raseljenih sa Kosova u ovom gradu trenutno 4 hiljade.
– Nama je cilj da u naredne tri godine zatvorimo ono što se zove pitanje povratka ili, generalno, problem raseljenih lica sa Kosova, zbog toga i ovaj sastanak i oni koji će narednih dana uslediti širom Srbije. Iz iskustva koje imam, kada je u pitanju Kosovo, nezahvalno je licitirati s datumima. Naše je da raseljene upoznamo sa mogućnostima, oni će doneti tu odluku, ne mi. U skladu sa tim, šta čujemo od njih, mi ćemo naredne godine ući u proces implementacije onog što se budemo dogovorili – kazao je Jevtić u Smederevu.
– Jedan od većih problema je pitanje uzurpirane imovine na Kosovu. To ćemo rešavati na konkretan način, onako kako smo to dogovorili na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji, na kojoj su učestvovali predstavnici vlada Republike Srbije, Crne Gore, Makedonije i Kosova. Formiraće se poseban sudski panel koji će se jedino baviti pitanjem uzurpirane imovine, kako bismo sve ono što je danas nerešeno rešili u što kraćem vremenu i tako dali mogućnost da ljudi ponovo dobiju u posed ono što im pripada – najavljuje ministar u Vladi Kosova.
Upitan, direktno, zašto se najčešće pominje poljoprivredno zemljište kada je povratak u pitanju, da li to znači da povratak u urbane sredine nije moguć, on je odgovorio:
– Realnost je takva da mi danas nemamo povratnika u urbane sredine. Ne samo zbog imovinskih pitanja i problema, već zato što u gradovima nemamo mogućnost obrazovanja na srpskom jeziku, nemamo dobru zdravstvenu zaštitu, a sve j to život. Kako onda nekom da kažete da se vrati u Prištinu, kada čujete pitanje. „A gde će moja deci ići u školu?“. Dakle, povratak tamo gde oni žele, povratak tamo gde je moguć, koji ne znači samo obnovu i izgradnju kuća već i radno mesto za one koji se vrate, kroz konkretne planove i projekte. Nama je važan svaki Srbin koji se vrati na Kosovo.
Zajednica srpskih opština jedno je od onih nerešenih pitanja koje je zanimalo one koji su došli na skup u Smederevu
– Koliko god du neki očekivali da u okviru koalicionog sporazuma sa našim partnerima u Vladi mi stavimo to pitanje – ne, nismo to uradili zato što je to međunarodna obaveza, a ne koaliciona obaveza u okviru Vlade. Kažu ovih dana politički lideri Albanaca da će se Zajednica srpskih opština formirati, ali u skladu sa odlukom Ustavnog suda Kosova. Mi se protivim tome, jer Zajednica srpskih opština mora da bude formirana jedino u skladu sa sporazumom potpisanom u Briselu, to je prvo, a drugo, činjenica je da je Skupština Kosova ratifikovala dvotrećinskom većinom Briselski sporazum. Sami tim, taj sporazum je iznad zakona i Ustava. Mi tražimo da se Zajednica formira u skladu sa timi i očekujem da će to biti u 2018. godini – rekao je Jevtić.