You are here

Lični pratilac deteta i učenika

SMEDEREVO, 11. novembar 2017 – Zakon o socijalnoj zaštiti odskora po prvi put u Srbiji predviđa usluge podrške za samostalni život osoba sa invaliditetom: stanovanje uz podršku, personalnu asistenciju, obuku za samostalni život. Zakon članom 41. definiše korisnike prava i usluga socijalne zaštite, među maloletnim osobama posebno se navode deca i mladi sa smetnjama u razvoju – telesnim, intelektualnim, mentalnim, senzornim, govorno-jezičkim, socio-emocionalnim, višestrukim – čije potrebe za negom prevazilaze mogućnosti porodice. Među punoletnim to su osobe čije blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu su ugroženi invalidnošću, naročito ako imaju telesne, senzorne, intelektualne, mentalne ili teškoće u komuniciranju, a usled društvenih ili drugih prepreka, kako to Zakon definiše, suočavaju se sa funkcionalnim ograničenjima u jednoj ili više oblasti života.

Povod za bavljenje ovom temom u okviru projekta “Za život bez prepreka osoba sa invaliditetom” je dvodnevna obuka za ličnog pratioca deteta i učenika, koja je bila organizovana u Smederevu krajem prošle nedelje.

„Grad Smederevo je u martu započeo po prvi put sa realizacijom usluge lični pratilac deteta i učenika, za decu sa posebnim potrebama i Smederevo je jedan od pet gradova u Sbiji u kojima sprovodimo ovu uslugu kao licencirana organizacija, rekao nam je Goran Rojević, direktor Humanitarne organizacije „Dečje srce“.

“Lični pratilac deteta, kao usluga socijalne zaštite, u martu mesecu počela je da se realizuje i u Smederevu. Prvobitno je obuhvaćeno petoro mališana za koje je procenjena neophodnost kontinuirane podrške ličnih pratilaca tokom njihovog svakodnevnog funkcionisanja i osamostaljivanja. Kako bi se usluga nesmetano razvijala, stručnjaci Humanitarne organizacije ‘Dečje srce’ održali su dvodnevnu obuku za adekvatno pružanje podrške osobama sa smetnjama u razvoju. Petnaestoro budućih ličnih pratilaca je praktično baziranom obukom upoznato sa izazovima sa terena i osnaženo za direktan rad sa decom. Lični pratioci mališana, budućih korisnika usluge, upoznati su sa svim uslovima pružanja usluge i njenim kapacitetima”, kazao je za Podunavlje.info u vezi sa martovskom obukom direktor Rojević

U međuvremenu se broj korisnika povećao, а Humanitarna organizacija „Dečje srce“ ponovo је organizovala dvodnevnu obuku za nove lične pratioce, u prošli petak i u nedelju..

“Na osnovu mišljenja interresorne komisije, broj korisnika se povećao, tako da smo u oktobru imali devetoro korisnika, a u postupku obrade nalazi se još troje dece. Od marta do kraja oktobra 2017. godine, za realizaciju ove usluge Grad Smederevo je opredelio 1.671.250 dinara. Za školsku 2017/2018. godinu, zbog povećanog broja dece kojoj je potreban lični pratilac, a uz značajnu finansijsku pomoć Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, opredeljena su sredstva u iznosu od 7.063.200 dinara. Grad Smederevo i Ministarstvo za rad će u potpunosti finansirati ovu uslugu, bez participacije korisnika. Posle okončanja postupka javne nabavke, Grad Smederevo je zaključio ugovor sa Humanitarnom organizacijom ’Dečje srce’ iz Beograda, koja je 3. i 5. novembra održala obuku za novih 29 polaznika, naših sugrađanki i sugrađana, za ličnog pratioca deteta i učenika. Oni posle završene obuke dobijaju sertifikat za obavljanje ove usluge, akreditovan kod Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. U isto vreme je održana i obuka za roditelje dece, kojoj će se pružati usluga lični pratilac deteta, na kojoj su roditelji bili upoznati sa načinom pružanja usluge. U slučaju da se javi opravdana potreba za povećanjem broja učenika – korisnika usluge, lokalna samouprava će obezbediti lične pratioce dodatnim sredstvima iz gradskog budžeta. Grad Smederevo će i narednih godina nastaviti sa realizacijom ove značajne usluge, kao programske aktivnosti, čime će se unaprediti obezbeđivanje usluga u oblasti socijalne zaštite”, navode za Podunavlje.info u nadležnom odeljenju Gradske uprave u Smederevu.

Lični pratilac, kaže zakonska regulativa, treba da bude dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je neophodna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu, u kretanju, održavanju lične higijene, hranjenju, oblačenju i komunikaciji sa drugima, pod uslovom da je dete uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu do kraja redovnog školovanja, do završetka srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške za uključivanje u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici, kao i omogućavanje uspostavljanja što većeg stepena samostalnosti. Stoji tu još i da bi trebalo da se aktivnosti ličnog pratioca deteta planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta.

Kako to izgleda u praksi, pokušali smo da saznamo u razgovoru sa Jelenom Gavrilović.

Jelena je inženjer ratarstva i agronomije. Bez posla. Tačnije, bez posla u struci. Posla ima, svakodnevnog, mnogo više nego druge žene u njenim godinama, jer je majka deteta sa cerebralnom paralizom, a lični je pratilac drugom detetu, šesnaestogodišnjem momku koji ide u srednju školu.

„Moje dete ima 13 godina. Redovan je učenik osnovne škole. On je dobio pratnju i, iskreno, zbog njega sam završila obuku, da bih bila svom detetu pratilac, ali po zakonu roditelj to ne može da bude. Meni je onda dodeljeno drugo dete, a moj Lazar je dobio drugu ženu. Prvi problem s kojim se suočavate jeste baš taj – zašto se uglavnom samo žene obučavaju? Lazar ima 13 godina, u kolicima je, treba to podići. Drugo, on je pubertetu, treba ga odvesti u toalet i slično. I dete koje ja vodim, kome sam pratilac je isto u pubertetu, ima 16 godina, kako on mene doživljava, koje granice treba postaviti? Deca, kakav je i on, nemaju u nekom momentu baš jasne slike sveta oko sebe, ima ih koji znaju šta se sme a šta ne, ali ima i drugih primera. Sve ovo je za nas novo. Mi nismo samo lični pratioci, moramo da budemo i pedagozi i psiholozi“, iznosi Jelena samo deo onog s čim se lični pratioci susreću.

Jelena i Lazar

„Ta deca se neverovatno vezuju za nas, mi im u jednom momentu postanemo centar sveta. Za ilustraciju, evo samo ovo, kada smo bili kod psihologa, kad mu postavi pitanje on gleda u mene, traži odgovor. Tako je s detetom kome se pratilac, ali je, u neku ruku, i s mojim detetom. Mog sina uključujem u sve u šta mogu, sve što bi trebalo da bude nekakav društveni život, ali on gleda samo u mene. Bogu hvala, mi roditelji dece sa izazovima, to je termin koji smatramo prikladnijim, imamo još dece, vrlo često. Ja imam i stariju ćerku, to je dete kome je isto neophodna pažnja i ljubav. Treba učiniti da se to dete, koje je zdravo, ne oseti zapostavljenim. To su izazovi i za roditelje, a tu, na žalost, ni od koga ne možete da očekujete pomoć“, ne žali se, samo konstatuje Jelena.

Osim ostalih problema s kojima se suočavaju i druge osobe s invaliditetom, počev od činjenice da i u školama, baš kao i na brojnim drugim mestima gde su neophodne, nema rampi za kolica, tu je i čitav dijapazon onih specifičnih za školovanje ove dece. Jelena je na svim časovima sa detetom koje prati, bolje reći momkom, jer u pitanju je srednja škola. Neki profesori spreme gradivo i daju joj da ona radi s njim, a neki jednostavno kažu: „Evo ti lekcije, izvuci, vidi šta on od toga može da savlada“.

„Ovaj poziv je divan, ali iziskuje mnogo napora, traži mnogo takta, mnogo tolerancije…  A tu je i ogromna odgovornost. Ima trenutaka kada od deteta čujete ili doživite svašta, treba to prećutati, jer u sledećem trenutku on ne zna šta je rekao, uradio, ili se izvinjava, ili je svestan pa je spustio glavu, traži način da se sve zaboravi, oprosti. Treba mnogo živca, mnogo ljubavi…Obuka vas u nekom smislu pripremi na to, ali to su deca koja su impulsivna, nepredvidiva i nije lako, ni moguće, biti uvek spreman“, kaže Jelena.

I sad opet zakonska regulativa, koja kaže da se „usluge socijalne zaštite organizuju kao usluge za decu, mlade i porodicu i usluge za odrasle i starije korisnike, uz uvažavanje integriteta, stabilnosti veza i okruženja korisnika i porodice“. Usluge socijalne zaštite pružaju se privremeno, povremeno i kontinuirano, u skladu sa potrebama i najboljim interesom korisnika, navodi se u Zakonu i objašnjava da dnevne usluge u zajednici obuhvataju aktivnosti koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju (član 44). Te, dnevne usluge u zajednici treba da obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, stoji u Zakonu. Usluge podrške samostalnom životu, opet po istom zakonu, pružaju se pojedincu kako bi se njegove mogućnosti zadovoljavanja osnovnih životnih potreba izjednačile sa mogućnostima drugih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i omogućilo da vodi samostalan i kvalitetan život u društvu (stav 1 člana 45 Zakona).

Baš to, taj kvalitetan život, ne samo tokom trajanja angažovanja ličnih pratilaca nego i nakon toga, najveća je briga roditelja ove dece, ali to je već druga tema.

Projekat “Za život bez prepreka OSI” je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava iz budžeta grada Smedereva za projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, broj 400-7077/2017-07 od 16. septembra 2017. godine (Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva).

 

Skorašnji članci