You are here

Živojin Rakočević ponovo kandidat UNS-a i NUNS-a

Piše: D. Bjelica, Izvor: UNS, 28. jul 2017 – Kandidatura Živojina Rakočevića za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ponovo je u skupštinskoj proceduri, a njega su treći put za ovo mesto predložili ovlašćeni predlagači Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Zvanični predlog podnet je danas Narodnoj skupštini Republike Srbije. Rakočević, koji je član Uprave UNS-a i novinar iz Gračanice, prošle nedelje nije dobio potrebnu skupštinsku većinu za izbor u Odbor, jer su se poslanici vladajućih partija uzdržala od glasanja za njega.

Od pet kandidata koji su se pred poslanicima našli prošlog četvrtka, 20. jula, samo kandidat novinarskih udruženja ostao je bez podrške većine, iako ju je prethodno imao kada je njegova kandidatura prošla nadležni Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Šef poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović, upitan zašto su poslanici vladajuće većine promenili mišljenje, odgovorio je da ni UNS nije reagovao  na naslovnu stranu NIN-a i umrlicu za živog predsednika Srbije.

Rakočevića je u Narodnoj skupštini podržalo 15 poslanika, protiv je bilo troje, a jedna parlamentarka bila je uzdržana, dok većina od 143 poslanika nije glasala. Deset meseci ranije Rakočević je imao ubedljivu podršku u skupštinskom Odboru, a za njega je glasalo 13 od 16 prisutnih članova ovog Odbora, među kojima je bio i gospodin Martinović.

Prvi put novinarska udruženja predložila su Rakočevića avgusta 2015. godine, a svoj predlog ponovila su i avgusta 2016. godine, jer su u međuvremenu održani parlamentarni izbori u Srbiji. Nadležni skupštinski odbor Rakočević je prošao u septembru 2016. godine, a poslanici vladajućih partija nisu ga u Skupštini podržali 20. jula ove godine.

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije predviđa da jedan od devet članova Odbora bude izabran na zajednički predlog novinarskih udruženja. Odbor upravlja Agencijom i među ovlašćenjima ovog organa je i izbor direktora Agencije.

Mesto člana koji predstavlja novinarska udruženja u Odboru Agencije za borbu protiv korupcije upražnjeno je više od četiri godine.

Živojin Rakočević je dugogodišnji član Uprave UNS-a, izveštač i komentator „Politike“ sa Kosova i Metohije. Živi u Gračanici, gde već nekoliko godina uspešno vodi tamošnji Dom kulture, koji je po brojnosti i kvalitetu kulturnih događaja, od njegovog dolaska, uporediv sa najambicioznijim i najposećenijim kulturnim ustanovama Beograda.

Čitaj dalje...

Šampionke iz Maribora bez medalje na EP u Bakuu

BAKU, 28. jul 2017 – Na kraju Evropskog prvenstva malokalibarskim oružjem u Bakuu, ženska ekipa Srbije je zauzela šestu poziciju u gađanju sportskim pištoljem (30 metaka precizna + 30 brza paljba). Zorana Arunović je poslednjeg, sedmog dana, osvojila peto mesto u pojedinačnoj konkurenciji, Jasmina Milovanović (Smederevo) je bila 25. i Bobana Veličković je zauzela 35. mesto, saopštio je Streljački savez Srbije (SSS).

Arunovićeva je posle prvog dela kvalifikacija, precizne paljbe, vodila sa 293 kruga. Brzom paljbom je „ubila“ 292. Nije zadržala prvo mesto, koje joj je preotela olimpijska prvakinja Ana Korakaki (Grčka) sa 587 krugova. Naša reprezentativka se našla u krugu pet takmičarki plasiranih od druge do šeste pozicije, koje su mesto u finalu izborile sa po 585  krugova.

U finalu svaka takmičarka puca po četiri serije od po pet metaka brzom paljbom. Svaki „unutrašnji centar“ (10,2 krugova i bolje) donosi poen. Posle četvrte serije ispada osmoplasirana, posle pete sedmoplasirana… Pobednica i drugoplasirana gađaju po 10 serija.

Arunovićeva je vrlo dobro krenula „ubivši“ četiri centra u prvoj seriji. Ipak, teško je zadržati takav ritam, pa je srpska reprezentativka ispala posle sedme serije, kao petoplasirana, čime je postigla najveći uspeh u karijeri na Prvenstvima Evrope malokalibarskim oružjem.

Zorana je 2010. bila svetski vicešampion sportskim pištoljem, a četiri godine ranije juniorski šampion planete istim oružjem, ali do Bakua imala je samo jedno finale na EP malim kalibrom (osmo mesto u Beogradu 2011).

Zlato je pripalo Nemici Moniki Karš, olimpijskoj vicešampionki. Uhvatila je poslednji voz za finale, u koje se plasirala kao osmoplasirana sa 582 kruga, zahvaljujući drugoj polovini kvalifikacija. Brzom paljbom uspela je da nadoknadi zaostatak iz precizne, posle koje je bila na 16. mestu. Karšova je u finalu gađala odlično. Ubedljivo je trijumfovala sa 39 centara, čime je izjednačila svetski i evropski rekord finala Grkinje Ane Korakaki (nekadašnja članica SD „Smederevo“), koja je danas zauzela sedmo mesto.

Srpski strelci su na EP u Bakuu osvojili tri medalje: zlato (pištolj seniori ekipno), srebro (Damir Mikec pištolj seniori pojedinačno) i bronzu (Milica Babić trostav juniorke). Uz osvajače medalja i Zoranu Arunović u finalu je gađao i Milenko Sebić, koji je zauzeo šesto mesto MK puškom iz ležećeg stava.

Srpski sport je dobio i drugog učesnika Olimpijskih igara mladih koje će 2018. biti održane u Buenos Airesu. Marija Zavišić je u evropskim  kvalifikacijama za OI, danas završenim u Bakuu, vazdušnom puškom osvojila jednu od svega tri raspoložive kvote u ovoj disciplini.  Pre nedelju dana isti uspeh postigao je i kadet Đorđe Savić, koji se takođe vazdušnom puškom plasirao na OIM i postao prvi srpski sportista sa kvotom za Buenos Ajres.

Marija Zavišić je zauzela četvrtu poziciju, a ispred nje su ostale dve Nemice i jedna Finkinja. Pošto jedna zemlja ne može da dobije više od jedne kvote po disciplini, vize su podelile Zavišićeva, pobednica Joana Teresa Trip (Nemačka) i bronzana Vilvi Natalija Kempi (Finska).

U finale se plasirala i Marija Kolarević, koja je zauzela sedmo mesto. Srbiju je predstavljala i Marija Malić (31. pozicija).

Naša zemlja je i jedina država koja je u Bakuu došla do dve kvote vazdušnom puškom, jer u konkurenciji kadeta, uz Savića su se plasirali ruski i mađarski strelac.

 

Čitaj dalje...

Izgradnja bazena u nekoj narednoj etapi

SMEDEREVO, 28. jul 2017 – Projekat „Vodeni sportovi – zdrava budućnost za našu decu“, koji će u okviru realizacije prekogranične saradnje, zajedno realizovati Grad Smederevo i Opština Gilad iz Rumunije, predstavljen je danas na konferenciji u smederevskom Regionalnom centru.

Time je praktično počela realizacija projekta, čija je vrednost 829.000 evra – nešto više od polovine te sume (434.000) je namenjeno za izradu projektno-tehničke dokumentacije zatvorenog bazena u Smederevu, a ostatak za izgradnju sportskog centra sa otvorenim bazenom u Giladu, maloj opštini sa oko 2000 žitelja.  Projekat se finansira od strane Evropske unije u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunije i Srbije, a ciljevi su mu stvaranje uslova za razvoj vodenih sportova i motivacija mladih da se posvete vodenim sportovima, obrazovanju i zdravom načinu života.

Menadžerka projekta za Smederevo, Zdravka Kovačević Vasić, istakla je da je reč o složenom projektu izrade tehničke dokumentacije, izradi studije opravdanosti i istraživačkim radovima, budući da se radi o napuštenom koritu reke Jezave, gde je planirana izgradnja zatvorenog bazena. Obezbeđena infrastruktura, koju će Smederevo dostići izradom projektno-tehničke dokumentacije za planirani zatvoreni bazen, predstavlja osnovu za realizaciju pomenutih ciljeva. Ona je izrazila nadu da će se zatvoreni bazen u Smederevu graditi “za jedno tri godine”.

Foto: Recionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju

Aranka Laslo, menadžerka projekta za rumunski grad Gilad, izrazila je zadovoljstvo učešćem u projektu i saradnjom sa jednim snažnim partnerom, kakav je grad Smederevo. Istakla je da će joj cilj, kao vođi projekta, biti izgradn

ja sportske baze za decu Gilada, ali i okoline.

Projekat traje 24 meseca, a završna konferencija projekta predviđena je za maj 2019. u rumunskom mestu Gilad.

Čitaj dalje...

Prosečna junska plata u Smederevu 540 evra?!

SMEDEREVO, 28. jul 2017 – Prema podacima koje je ove nedelje objavio Republički zavod za statistiku, Smederevci su sa prosečno isplaćenom zaradom u junu od 65.184 dinara bili među najbolje plaćenim u Srbiji! Šok i nevericu koju izaziva taj podatak, o prosečnoj plati od oko 540 evra po zvaničnom kursu, trebalo bi da odagna objašnjenje koje je dato u lokalnom Odeljenju Zavoda; u prosek je ušao i regres koji su primili zaposleni u „HeStilu“ – Železari Smederevo.

Samo tako može da se objasni da je prosečna zarada Smederevaca sa 42.267 dinara, koliko je bila mesec ranije, skočila za maltene 50 posto. Ovo može da uputi na dva zaključka; da čitav ovaj grad zaista u ogromnoj meri zavisi od Železare, odnosno od onoga što zaposleni tamo primaju, ali i da je učešće ostalih zaposlenih u Smederevu sa njihovim primanjima, realno i u proseku, zanemarljivo kada jedna isplata za 5.000 ljudi može toliko da ga promeni.

U ostalim gradovima Podunavskog regiona razlike između dva meseca nisu tako dramatične. Možda se s tim ne bi složili u Smederevskoj Palanci gde je prosečna junska zarada bila 35.768 dinara, što je 2.500 manje nego mesec ranije. U Velikoj Plani su pa za jun primili više nego za maj – u junu 40.265, a u maju su imali 37.332 dinara.

Kovinci su sa 43.334 dinara prosečne zarade u junu nešto bolji, ali baš kao i prethodna dva grada, ispod republičkog proseka koji je za ovaj mesec utvrđen na lepih, i za mnoge neviđenih, 49.238 dinara. Statistika za tu cifru kaže da je „nominalno bila 4,5 odsto veća nego prethodnog meseca, a realno 4,3 odsto“.

Čitaj dalje...

Da li bi tok istorije bio drugačiji da Karađorđe nije ubijen?

VIASAT HISTORY, 28. jul 2017 – Ova čitava nedelja u Velikoj Plani prolazi u znaku obeležavanja 200 godina od ubistva Karađorđa. Verovatno su se mnogi od vas koji sada ovo čitate upitali: „A šta bi bilo da Karađorđe nije ubijen?“. To pitanje, baš kao i za druge srpske vladare čiji je život okončan nasilno, postavlja i kanal Viasat History, koji sprema, pošto je to već urađeno za Veliku Britaniju, Rusiju, Nemačku i Keniju, emisije na tu temu i za Srbiju.

U sklopu predstavljanja serijala „Misterije kraljevskih ubistava”, koji se emituje od 27 jula, četvrtkom od 21 sat na tom kanalu, organizovali su i zanimljiv konkurs,

Nagradni konkurs „Ubistva srpskih vladara“ realizuje se na Viasat History Facebook stranici https://www.facebook.com/ViasatHistorySRB/, a pravila konkursa su objavljena u sekciji „Notes“ na istoj stranici.

Zadatak nagradnog konkursa je slanje odgovora na zadatu temu „Kako bi se tok istorije promenio da nisu ubijeni Karađorđe, knez Mihailo, kralj Aleksandar i Draga Mašin i kralj Aleksandar Karađorđević?“, u okviru komentara na post, koji je postavljen na Viasat History Facebook stranici. Najbolje odgovore će birati žiri, a rok za slanje je 2. avgust do 14 sati. Na osnovu kvaliteta odgovora, žiri će odrediti tri najbolja kojima će dodeliti nagrade. Na kraju takmičenja, organizator će čuvati „screenshot” svih komentara, radi regularnosti takmičenja, a pobednici će biti proglašeni do ponedeljka 7. avgusta do 17 časova.

Čitaj dalje...

Država plaća, dugovi se gomilaju

Piše: Vesna Radojević, ISTINOMER, 26. jul, 2017 – Iako ima sve državne pogodnosti, smederevska fabrika ”PKC Wiring Systems” koja zapošljava oko 1500 radnika, prošlu godinu završila je sa gubitkom od oko šest miliona evra.

Tako je, praktično, nastavljen niz loših poslovnih rezultata iz prethodnih godina. Kao i u drugim brojnim intervjuima jedan na jedan sa Milomirom Marićem, urednikom Hepi televizije, Vučić se hvalio ekonomskim uspesima srpskih vlada pod njegovim vođstvom. Tada je rekao da finska kompanija PKC u Smederevu, čiji radnici proizvode kablove, ima već gotovo 1600 zaposlenih ljudi.

”U Smederevu, PKC ima već gotovo 1600 ljudi zaposlenih, to je ona finska kompanija, sećate se, gde sam postavio kamen temeljac, za tri meseca smo izgradili halu, onda su Finci došli, ići će preko 2000 zaposlenih.”

Da je ovo Istinomer ocena Vučić bi dobio istinu za pogođen broj radnika u finskoj kompaniji jer je i sam Ugovor o podsticajima sa ovom kompanijom podrazumevao investiciju od osam miliona evra, zapošljavanje 1500 radnika do kraja 2016, a sve to uz subvencije od 7,5 miliona evra.

Prema podacima Centralnog registra za obavezno socijalno osiguranje ova kompanija je u martu ove godine (2017) imala 1494 radnika.

Kao što smo i navikli, iza istinitih izjava nekadašnjeg premijera, a današnjeg predsednika Republike uvek ima neko ali, jer ima mnogo važnijih stvari u vezi sa PKC-om koje otkrivaju lutanja države kada su u pitanju subvencionisana preduzeća.

To “ali” za ovu finsku kompaniju krije se u činjenici da su, uprkos svim dobijenim subvencijama, u finansijskom izveštaju objavljenom na sajtu APR – iskazali gubitak nešto veći od šest miliona evra samo za prošlu godinu. Preduzeće kojim se Vučić hvali imao je gubitke i u 2015. godini od četiri i po miliona evra, a u 2014 – oko 1.800.000 evra. Paradoks je tim veći što i u samom rešenju o dozvoljenosti podsticaja, Komisija za kontrolu državne pomoći tvrdi da je proizvodnja kablova specifična delatnost ”koja ima dobar plasman na tržištu i koja ima potencijala, te je važan segment ekonomske strukture i stabilnosti ukupnog privrednog razvoja Republike Srbije”. Na osnovu kojih analiza i istraživanja su iznete ovakve tvrdnje iz Rešenja Komisije nije jasno.

Dalje, propisi ove zemlje izgleda da ne važe za strane investitore – smederevska fabrika PKC obavezala se ugovorom sa Vladom Srbije da će u periodu od 24 meseca od kada počne da radi što se desilo krajem 2014. godine zaposliti 1500 radnika. Finansijski izveštaj objavljen na sajtu Agencije za privredne registre pokazuje da je na kraju prošle godine, odnosno po isteku 24 meseca, broj zaposlenih u PKC-u iznosio nešto iznad 1200. Iako je kao što smo na početku članka rekli broj radnika povećan u ovoj godini, nije poznato da li je Ministarstvo privrede pokrenulo neki postupak zbog očiglednog probijanja roka u ispunjavanju ugovornih obaveza. Istinomer je uputio Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa ovim slučajem, nakon čega ćemo obavestiti i javnost.

Takođe, kako je već ranije pisala organizacija Transparentnost Srbija, pri dodeljivanju ugovora o podsticajima, država je primenila kreativnu matematiku kako bi utvrdila da li je iznos državne pomoći koji je Vlada Srbije dodelila komapniji PKC dozvoljen i u skladu sa zakonom.

Naime, obaveza PKC koja proizilazi iz potpisanog ugovora je investicija od u iznosu ne manjem od osam miliona evra i zapošljavanje 1500 radnika. Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći propisuje da se „visina regionalne investicione državne pomoći koja se dodeljuje velikim privrednim subjektima utvrđuje do 50% opravdanih troškova za početna ulaganja“. Za srednje privredne subjekte može biti 60%, a za male 70%.

Pošto se država Srbija u ime poreskih obveznika obavezala da pomogne PKC sa 7,5 miliona evra jasno je da to nikako ne može da se uklopi u ograničenje visine (intenziteta) državne pomoći u odnosu na početna investiciona ulaganja (do 50%, odnosno 60 ili 70%) pošto se radi o cifri koja predstavlja 93% predviđene investicije.

Fotografija: www.pkcgroup.com

Zbog toga se, piše TS, država odlučila da kao parametar dozvoljenosti državne pomoći uzmu troškovi novih radnih mesta. Pomenuta Uredba, naime predviđa i takvu mogućnost.

”Iako će tokom te dve godine, od 11. decembra 2014. do 11. decembra 2016. godine broj zaposlenih postepeno rasti, kako bi dosegao 1.500, Komisija obračunava ulaganja u zarade u dvogodišnjem periodu računajući da će tokom te dve godine PKC isplaćivati zarade za svih 1.500 zaposlenih. Tom računicom (1.500 zaposlenih x 24 meseca x 350 evra bruto plata = 12,6 miliona evra) dolazi se do iznosa od 12,6 miliona evra investicije i zaključuje da je 60% od tog iznosa 7,56 miliona evra, što znači da se subvencija od 7,5 miliona evra uklapa u zakonsko ograničenje”, navela je TS u svom izveštaju o svrsishodnosti subvencionisanja stranih investitora.

Pored subvencija za nova radna mesta, poreski obveznici Srbije potrošili su i dodatnih 5,6 miliona evra i to za izgradnju hala u kojoj PKC radi. Finska kompanija ovu halu iznajmljuje od Grada Smedereva koji ju je izgradio, specijalno za potrebe PKC-a, uz pomoć kredita, a na koji je Vlada Srbije dala saglasnost, odnosno garancije Grada. Prostor na kome je hala sagrađena proglašen je Slobodnom zonom. To znači da se na uvoz sredstava potrebnih za proizvodnju ne plaća carina i druge uvozne dažbine, ne plaća se ni porez na dobit preduzeća. Takođe, ne plaća se PDV na energente kao ni na unos dobara i pružanje prevoznih i drugih usluga u slobodnoj zoni.

Uprkos svim ovim pogodnostima, kao što smo već rekli, PKC je sve tri godine poslovanja u Srbiji poslovao sa gubitkom, a samo prošlu godinu ova kompanija je završila sa gubitkom od šest miliona evra.

Postavlja se pitanje – kako je moguće da se novac poreskih obveznika daje onima koji očigledno, prema podacima iz poslovanja, ne mogu da odgovore izazovima tržišta, čija se dugovanja povećavaju iz godine u godinu, a što na koncu može značiti da su i plaćena radna mesta ugrožena. Ista kompanija oslobođena je brojnih taksi i naknada koje opterećuju druge kompanije, uglavnom domaće, pa nije jasno šta to još država može da učini kako bi se dodvorila interesima stranog investitora?

Čitaj dalje...