SMEDEREVO, 13. jul 2017 – U Galeriji savremene umetnosti u Smederevu je otvorena izložba Daliborke Đurić pod nazivom „Znanje će spasiti svet“ i pred posetiocima će biti do 14. avgusta.
“To je malo utopijska ideja. Kao kad biste se pitali da li će pobediti dobro ili zlo. Otprilike, nešto što se stalno ponavlja kao konstanta. Izložba se bavi opštim pitanjima, pa se nekako uklopio takav naslov uz ovakvu izložbu“, rekla je za Podunavlje info autorka.
Prema rečima umetnice, sam izbor tehnike i materijala je proizvod njenog proučavanja tekstila kao fenomena i traženja načina na koji žene pričaju priče putem tekstila. Izložba se sastoji od dve grupe radova.
„Prvu, veću grupu čine kiltovi, koji su suštinski inspirisani umetnicom koja se zove Harijete Pauer, Afroamerikanke koja je bila rob i živela u 18/19. veku. Ona je uz pomoć ostataka napravila kiltove sa biblijskim temama koji se danas nalaze u muzeju i ta njena priča postoji i dan-danas. S tim što su moje teme drugačije, tu je recimo Džejmi Oliver i planetarno pitanje organska/neorganska hrana. Onda, Eni Hol forever, rad koji se oslanja na istoimeni film Vudija Alena i Dajane Kiton, koji se bavi pitanjem komunikacije i nametnutim vrednostima i merilima po kojima moramo da se krećemo. Treći kilt, zove se Vidimo se u parkiću i bavi se pitanjima omladine i dece i tog virtuelnog sveta u kome oni sada žive.“
Druga grupa radova je napravljena u drugoj tehnici, u pitanju je konac za šivenje koji je izuzetno tanak i s njim su urađeni prikazi na slikarskom platnu.
„Ova grupa radova inspirisana je čuvenim goblenom iz Perasta – Gospa od Škrpjela (700 uboda na kvadratnom santimetru), koji je radila žena 25 godina moleći se da joj se vrati muž sa mora i svoju kosu je uplela u taj goblen, da se vidi kako je sedela. Ne bavim se tematikom čekanja dragog, nego želim tehniku – 3D printer, najsavremeni kompjuter, mašinu za šivenje Bernina b 580 itd. Tu se nalaze radovi Znanje će spasiti svet i dva rada – Molim vas, upoznajte moje Anine i Pipi forever, koji se bave pitanjima osnovnih ženskih vrednost.“
Izložba je postavljena premijerno u Smederevu, radovi su prvi put izloženi, a biće prikazani i u Beogradu, u Kulturnom centru Grad.
Daliborka Đurić, rođena 1972. godine u Beogradu, 1991. završila Srednju školu za dizajn i industijsko oblikovanje, odsek dizajn tekstila u Beogradu, 1997. diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, odsek tekstil, predmet tapiserija, 2003. godine završila postdiplomske studije na istom fakultetu, kod profesora Jadranke Simonović, na temu „Muškarac i žena jedna karika u lancu hiljade generacija“ ili „Figuracija u oblasti tapiserije“. Živi i radi u Beogradu. Član ULUPUDS- а od 1997. godine. Učesnik Treće kolonije tapiserista „Boško Petrović“ Petrovaradinska Tvrdjava, Novi Sad, 2000.godine. Učesnik radionice „Povratak gastarbajtera“, Kučevo, 2007. godine (organizacija Noa Triester). Organizovala Internacionalno „XVI bijenale tapiserije“ u okviru ULUPUDS – a, 2006. Godine. Crteži „What happen with my ass?“ Deo su zbirke muzeja“ Pastwowe museum na Majdanku“ Lublin, u Poljskoj.
Nagrade: 2012. Plaketa ULUPUDS- а za rad „Znanje će spasiti svet“, izložba „XX Bijenale tapiserije“, Konak knjeginje Ljubice, Beograd, 2006. Nagrada ULUPUDS – a za postignute rezultate u 2006. Godini, 2004. Prva nagrada na „II Trijenalu tapiserije“ u Novom Sadu za rad „Opstanak I i II“, 2000. Nagrada u oblasti miksmedia, izložba „IV Međunarodni bijenale umetnosti minijature“ Kulturni centar Gornji Milanovac, 1997. Nagrada „Iva Vrinjanin“ za najbolja ostvarenja u oblasti tekstila.
Daliborka Đurić o svom radu: “Baveći se umetničkim radom želim da ostvarim buđenje svesti kod sebe kao i kod posmatrača mog rada, usklađivanje sa spoljašnjim svetom kao i sobom i funkcionisanje u vremenu i prostoru sa doživljenom stvarnošću. Zanima me ilustracija i crtež u tekstilu, tehnički i vizuelni eksperimenti, kao i transponovanje tradicionalnih tehnika tekstila u moderne tehnike izražavanja.”