You are here

Subvencije za poljoprivrednike

SMEDEREVO, 1. jul 2017 – Grad Smederevo objavio je danas šest javnih poziva u oblasti poljoprivrede, pored ostalih i poziv bankama za kratkoročno i dugoročno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Smedereva, uz učešće lokalne samouprave u sufinansiranju dela kamate na kredite za osnovna i obrtna sredstva u poljoprivredi.

Zainteresovane banke moraju ponuditi sledeće uslove za kratkoročne kredite (do 12 meseci): za nabavku obrtnih sredstava u poljoprivredi (repromaterijal, sredstva za zaštitu bilja, gorivo, đubrivo, sadni materijal, stočna hrana, ambalaža, kupovina stoke i dr.); u iznosima od 100.000,00-400.000,00 dinara sa rokom korišćenja do 12 meseci i jednokratnim vraćanjem; sa kamatnom stopom utvrđenom na godišnjem nivou, bez valutne klauzule.

Nephodno je definisati namensko kreditiranje u ugovoru o kreditu, tako da se navede vrsta robe čija se nabavka kreditira na osnovu dokumenata o nabavci robe /faktura,ugovor/, a za iznose do 200.000,00 dinara, proizvođači nakon realizacije kredita dostavljaju račune o namenskom trošenju sredstava izdate u periodu korišćenja kredita, a koji pokrivaju iznos odobrenog kredita.

Grad Smederevo vrši sufinansiranje kamata po kratkoročnim kreditima nakon dospeća kredita, za utvrđeni iznos kamate preko 3%.

Uslovi za dugoročne kredite (do 36 meseci): za nabavku osnovnih sredstava u poljoprivredi (nabavku mehanizacije, mašina i opreme za poljoprivrednu proizvodnju, kupovinu zemljišta za poljoprivredne svrhe, podizanje dugogodišnjih zasada, nabavku osnovnih stada i dr.); u iznosima od 500.000,00-1.000.000,00 dinara sa rokom korišćenja do 36 meseci i vraćanjem u 6 jednakih rata (6-mesečne rate 31.12. i 30.06.); kamatna stopa: utvrđena na godišnjem nivou, bez valutne klauzule.

Za dugoročne kredite (do 36 meseci): za nabavku protivgradnih mreža i prateće opreme na površini do 1 ha po registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu; odobravanje kredita u minimalnom iznosu od  500.000,00 dinara sa rokom korišćenja do 36 meseci i vraćanjem u 6 jednakih rata (6-mesečne rate 31.12. i 30.06.); kamatna stopa: utvrđena na godišnjem nivou, bez valutne klauzule;

Dugoročni krediti se odobravaju strogo namenski, na osnovu dostavljene dokumentacije /ugovor, fakture i druge prateće dokumentacije/.

Grad Smederevo vrši sufinansiranje kamate po dugoročnim kreditima za nabavku osnovnih sredstava za utvrđeni iznos kamate preko 3%, a posebno, za nabavku protivgradnih mreža i opreme za zasade do 1 ha površine, vrši sufinansiranje kamate 100%.

 

Pravo na korišćenje može ostvariti poljoprivredno gazdinstvo (fizička i pravna lica) upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom; ako su prebivalište (ili sedište pravnog lica) i poljoprivredna proizvodnja podnosioca zahteva na teritoriji grada Smedereva; ako podnosilac zahteva nema neizmirenih dospelih obaveza po ranije odobrenim zahtevima finansiranim od strane lokalne samouprave, zbog čega banka podnosi zahtev za proveru i saglasnost gradu Smederevu, za svakog korisnika kredita.

Rok za dostavljanje ponude je  14.07.2017. godine do 12 časova.

Takođe, objavljeno je još pet poziva u oblasti poljoprivrede: za regresiranje reproduktivnog materijala u govedarstvu, za subvencionisanje investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za subvencionisanje premije osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja, zatim za dokazivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Smedereva za 2018. godinu, i za ostvarivanje prava korišćrnja bez plaćanja naknade poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Smedereva za 2018. godinu.

 

 

Čitaj dalje...

U Smederevu obeležen Dan Dunava

SMEDEREVO, 30. jun 2017 – Obeležavanje Dana Dunava u Smederevu je potrajalo dva dana: prvog je bilo radno a drugog svečano.

Smederevski alasi su za Dan Dunava organizovali akciju čišćenja reke. Na potezu oko pristana, gde se nakupilo đubre u impozantnoj količini, od ranog jutra su čistili i odnosili sve čemu tu nije mesto. Obala pored omiljenog šetališta Smederevaca tako je zasijala novim sjajem, nestalo je sve ono što je ružilo pogled na moćnu reku.

Petak je iskorišćen da se s Dunavom upoznaju i druže najmlađi Smederevci, koji pohađaju vrtiće Predškolske ustanove „Naša radost“. Dok su oni započinjali svoje radove, crteže i slike, ali i brodove od plastičnih boca – pravi način da se iskoriste a ne  u Dunavu da završe, konferansije ih je upoznavao sa najznačajnijim činjenicama i podacima o reci pored koje žive. Nije izostala ni priča o Kemzi, čuvenoj mitskoj nemani koja obitava u Dunavu kod Smedereva.

Svoj doprinos dao je i Omladinski ansambl „Svetlost“, koji je pored reke imao svoj mini koncert. Počeli su, kako bi drugačije, sa „Lepim plavim Dunavom“ Johana Štrausa mlađeg.

Smederevsku proslavu Dana Dunava organizovalo je Javno preduzeće „Tvrđava“.

Inače, Dan Dunava obeležava se u 14 evropskih podunavskih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja ljudi apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa. Konvencija, potpisana 29. juna 1994. godine u Sofiji, osnov je za saradnju evropskih država za zaštitu Dunava na čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi.

Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi, na 6. redovnom sastanku ICPDR-a u Beču povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije. Svih 14 podunavskih zemalja koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava proslavljaju ovaj dan.

Čitaj dalje...

Ugrožena bezbednost plovidbe

Piše: DANAS ONLINE, 30. jun 2017 – Udruženje profesionalnih lađara oglasilo se saopštenjem u kojem tvrde da je ugrožena bezbednost plovidbe.

“Trenutno najveći problem predstavlja plovidba rekom Savom od ušća do 15 km, posebno gornji špic ade Međice, zbog velikog broja plovila bez adekvatnih noćnih oznaka, velikog broja objekata i čamaca usidrenih u plovnom putu a koji se ne obaziru na zvučne signale komercialnih brodova što često dovodi do potrebe za oštrim manevrima brodova koji u opasnost dovode kako posadu brodova tako i ostale učesnike u plovidbi, kao i nekontrolisana konzumacija alkohola pojedinih vlasnika plovila što dovodi do često konfuznih postupaka i pogrešnih procena vlasnika čamaca. Probleme prave i sportski pecaroši i ribari koji u neadekvatno obeleženim čamcima love ribu u plovidbenim prolazima  mostova u: Novom Sadu – most Boško Perošević, u Beogradu – Pančevački most i u Smederevu – Smederevski most”, precizira se u saopštenju.

Lađari apeluju na sve učesnike u plovidbi da se ponašaju odgovorno i u skladu sa propisima a na nadležne inspekcije plovidbe da pojačaju nadzor i kontrolu plovidbe pogotovo noću i uslovima smanjene vidljivosti.

Takođe, lađari apeluju na nadležno ministarstvo da obezbedi sistem za brzo uzbunjivanje i reagovanje policije – inspekcije plovidbe u mestima koje ne poseduju inspekcijske čamce kako ne bi dolazilo do tragedija i gubljenje ljudskih života.

“Podsećamo da je obaveza svih učesnika u plovidbi propisno noćno obeležavanje. Plovni objekti dužine do 15 m dužine u obavezi su da imaju u toku plovidbe, kao i prilikom stojanja na sidru, jedno belo svetlo vidljivo u luku od 360 stepeni na visini minimum 1 metar od visine vodene površine (vodne linije). Ribari i sportski ribolovci pored navedenog obeležavanja čamaca imaju i obavezu obeležavanja plutača koje koriste prilikom vuče mreža, takođe jasnim belim svetlom. Svako zadržavanje u plovnom putu kao i plovidbenim otvorima mostova je strogo zabranjeno. Postavljanje led svetala, baterijskih lampi u kanistere i slična improvizovana sredstva NISU u skladu sa propisima i ozbiljno utiču na bezbednost plovidbe. Podsećamo sve učesnike u plovidbe da zapovednici brodova, zbog dužine sastava i visine kormilarnice često imaju „mrtav ugao“ veći od 50 metara tačnije osoba koja upravlja brodom ne vidi objekte koji se nalaze minimum 50 metara ispred pramca broda. Prilikom vožnje uz pomoć radara kapetani brodova ne mogu da prave razliku između granja koje plovi po reci, smetnji od refleksije vode i strujnih kablova od čamaca i plovila bez adekvatne signalizacije”, zaključuje se u saopštenju.

 

Čitaj dalje...

Bez dnevnih isključenja, moguća noću

SMEDEREVSKA PALANKA, 30. jun 2017 – Situacija sa količinom vode u mreži se, nakon što je saniran kvar kod izvorišta u Trnovču, polako stabilizuje, kažu u palanačkom JKP Vodovod, tako da tokom vikenda ne bi trebalo da bude dnevnih restrikcija u vodosnabdevanju.

Rezervoari su dopunjeni, a eventualna večernja i noćna isključenja zavisiće od potrošnje tokom dana.

Iz Vodovoda apeluju još jednom da se voda troši racionalno, jer je potrošnja zbog visokih temperatura ovih dana znatno povećana, a situacija sa vodosnabdevanjem u Palanci je i dalje daleko od idealne.

Čitaj dalje...

O slikama Nikole Martinoskog u Muzeju u Smederevu

SMEDEREVO, 30. jun 2017 – Predavanje na temu Slike Nikole Martinoskog iz zbirke Muzeja u Smederevu biće održano u četvrtak, 6. jula u 19 sati u prvoj sali smederevskog muzeja, saopšteno je danas.

Istaknuti makedonski istoričar umetnosti mlađe generacije, dr Kiril Penušliski, autor monografije „Nikola Martinoski do 1945. godine“, koja je objavljena u Skoplju prošle godine, u izdanju Nacionalne galerije savremene umetnosti u Skoplju, održaće u smederevskom muzeju predavanje o slikama Nikole Martinoskog iz jedinstvene umetničke zbirke smederevskog muzeja.

Povod za organizaciju predavanja je nedavno održana izložba slika Nikole Martinoskog u Nacionalnoj galeriji Makedonije u Skoplju, pod nazivom „Nikola Martinoski, počeci 1919-1929“ na kojoj su bile izložene četiri reprezentativne slike ovog umetnika iz zbirke likovne umetnosti Muzeja u Smederevu, u periodu  od 10. maja do 10. juna  2017. godine.

Nikola Martinoski (Kruševo, 1903 – Skoplje, 1973), pripada prvoj generaciji akademski školovanih makedonskih umetnika, a „nesumnjivo je najveći i najvažniji makedonski umetnik dvadesetog veka“, kako je u izložbenom katalogu istakao autor izložbe dr Kiril Penušliski.

Akademiju likovnih umetnosti je završio u Bukureštu 1927. godine, a školovanje je potom nastavio u Parizu i to na Akademijama Grand Šomijer (1927-28) i Ranson (1928).

U smederevskom muzeju se čuva šest slika ovog umetnika i to su platna: Akt žene sa kapom (1928), Mrtva priroda sa cvećem (1931), Portret Dimitrija Frtunića (1928/29), Devojka sa krčagom i mladić/Berba (1929), Ribari sa Ohridskog jezera (1929) i Portret Ciganke/Džanum (1932).

Prvobitni vlasnik navedenih dela bio je Milan Jovanović Stojimirović (Smederevo, 1898 – Beograd, 1966), najveći i najugledniji kolekcionar umetničkih dela u Smederevu pre Drugog svetskog rata. U periodu između 1930. i 1935. godine, on je službovao u Makedoniji, u Skoplju, kao dopisnik Centralnog presbiroa i urednik lista „Vardar“. Upravo u ovom periodu postao je blizak prijatelj sa tada mladim i neafirmisanim umetnikom Nikolom Martinoskim, čije slike je kupovao i bio među prvim kolekcionarima njegove umetnosti, o čemu opširno piše dr Kiril Penušliski u svojoj monografiji o Martinoskom.

Pomenimo i to da je Milan Jovanović Stojimirović o ovom periodu svog života napisao izuzetno duhovit i živopisan roman „Lanče Smederevac“ (Narodna biblioteka Smederevo, 2006), u kome se između ostalih pominje i profesor Dimitrije Frtunić, o čijem portretu će publika imati prilike nešto više da čuje u izlaganju Kirila Penušliskog.

Predavanje u smederevskom muzeju o slikama Nikole Martinoskog biće dragocena prilika da se čuje nova interpretacija umetnosti Nikole Martinoskog i niz važnih podataka o „smederevskoj kolekciji“ njegovih radova, najavila je mr Snežana Cvetković, viša kustoskinja istoričarka umetnosti Muzeja u Smederevu.

Čitaj dalje...

Od ponedeljka duže blokade

SMEDEREVSKA PALANKA, 30. jun 2017 – Štrajkači „Goše“ su i danas zaposeli pružni prelaz na trasi Beograd – Velika plana i blokirali ga između 9 i 10 sati.

To što ih je na blokadama sve manje vođe štrajka objašnjavaju činjenicom da ljudi više nemaju para ni da dođu na protest. Pri tom, mnogi su obustavu rada bili primorani da iskoriste i za radove u poljoprivredi, nadniče ne bi li videli bar neku crkavicu, pošto para od poslodavca i dalje nema.

Kako dosadašnje blokade nisu proizvele nikakv efekat, Milan Vujčić predsednik štrajkačkog odbora, najavljuje da će od ponedeljka, najverovatnije one trajati duže, tri ili četiri sata.

Čitaj dalje...