SINOS, 15. jun 2017 – „Institucije imaju važan zadatak da daju signal da se napadi na novinare na zadatku neće tolerisati“, rekao šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio na konferenciji „Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak“.
Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić istakao je danas da su profesije u pravosuđu i medijima tu da budu brana samovolji svemoći i nedodirivosti vlasti i zaštiti građana od potencijalne ili stvarne samovolje i obe profesije ostvaruju funkciju ako teže istini, zaštiti slabijeg i na jednak način ispaštaju zbog takvog angažmana.
Majić je ukazao da se vladavina prava i sloboda medija negativno kotiraju u izveštajima međunarodnih institucija koje ocenjuju pristupanje Srbije evropskim integracijama.
To nije bez razloga, jer teško ćete naći državu u kojoj ne funkcioniše vladavina prava, a ima slobode medija i državu u kojoj mediji nisu slobodni, a funkcioniše vladavina prava, rekao je Majić.
Prema njegovim rečima, Srbija je poznata po tome da prečesto poveruje da je dovoljno doneti zakonodavni okvir, predvideti slobode i definisati ustavnu podelu vlasti, ali suština je da li se ti instituti ostvaruju u praksi.
Nezavisnost sudija, jednako kao sloboda medija, nisu ustanovljeni zbog sudija i novinara, sloboda medija je ustanovljena zbog mene kao građanina, vladavina prava takođe, to se ne bi smelo svesti samo da novinare niko ne napada, a vidimo da je potrebno govoriti o tome svakodnevno, naglasio je Majić.
Majić je rekao da je cenzura zabranjena ustavom, samim tim i autocenzura, ali pitanje je koliko sami opravdavamo takve odrebe.
Da li zauista ostvarujemo slobode, da li se kroz javni servis koji uredno plaćam mogu informisati o onome šta se u državi dešava i doneti svoj sud? U kojoj meri smo sami odgovorni što se vladavina prava i nezavisnost medija ne ostvaruje ni blizu u meri u kojoj je potrebno, upitao je Majić.
Majić je rekao da je Srbija posle promena definisala državu kao demokratsku tvorevinu, iako je mogla da proglasi naslednu monarhiju ili čak autokratiju.
Problem sa demokratijom je da ako ova dva mehanizma, vladavina prava i sloboda medija, ne funkcionšu, demokratija nema šanse. Nema slobodnih izbora ako nemate obaveštenog građanina, ako mu uskraćujete infomaciju, lažno ga informišete, vi ste automatski negirali taj proces da demokratija bude ostvarena, zaključio je Majić.
Kako do bolje zaštite novinara?
Ohrabreni smo vešću da je tužilaštvo uputilo zahtev policiji da identifikuje napadače na novinare tokom mitinga vladajuće stranke, 31. maja, izjavio je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović.
Sejdinović je istakao da očekuje da napadači na novinare budu pronađeni i sankcionisani.
Veoma je važno da onima koji napadaju novinare pošaljemo jasnu poruku da će to biti sankcionisano, poručio je Sejdinović na konferenciji, koju je Nezavisno društvo novinara Vojvodine organizovalo uz podršku Ambasade Australije i Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Sejdinović je rekao i da NDNV očekuje da sporazum novinarskih udruženja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i tužilaštvom obezbedi bolju zaštitu novinara.
Zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković je, međutim, ukazao da „postoje određena nerazumevanja“ predstavnika novinarskih udruženja u pogledu shvatanja krivično pravnog sistema u Srbiji.
Stamenković je objasnio da je potrebno razumeti šta je sve krivično delo i šta se može goniti po službenoj dužnosti, a šta po privatnoj tužbi.
Stamenković je istakao i da je Republičko tužilaštvo zadovoljno rezultatom sastanaka Radne grupe koja deluje u okviru sporazuma MUP i tužilaštva sa novinarskim udruženjima.
Pomoćnik ministra kulture i informisanja Srbije Miloš Janković smatra da Srbija ima dobar zakonodavni okvir za zaštitu novinara i medijskih sloboda.
Janković je, čak, citirao i pojedine odredbe Zakona o javnom informisanju u kojima se obezbeđuje sloboda govora i zaštita novinara.
On je najavio i da će Ministarstvo u sledećim programima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa uvesti i temu bezbednost novinara.
Ambasadorka Australije DŽulija Fini je rekla da je tokom mandata u Srbiji došla do zaključka da se novinarska profesija ne poštuje dovoljno.
Brojni su slučajevi napada na novinare i mnogi od njih ostaju nerešeni, ukazala je Fini.
Šef Misije OEBS Andrea Oricio je ocenio da su bezbednost novinara i medijske slobode ključni za funkcionisanje demokratskog sistema.
Mediji su neprocenjivi alat za praćenje rada onih koji obavljaju javne funkcije, zaključio je Oricio.
Petrušić: Najvažniji sud partije
Pokazalo se da je sud partije važniji od našeg pravosuđa, izjavila je danas novinarka NIN Sandra Petrušić, ukazujući da u odnosu pravosuđa i novinara ne vrede zakoni i sporazumi, već sve zavisi od integriteta ljudi, koji rade u sudu i spremni su da se odupru političkom pritisku.
Odnos pravosuđa i novinara je veoma interesantan jer svi smo se do sada pozivali na zakone i sporazume, ali praksa je pokazala da ništa od toga ne vredi, jer nemamo pravila igre, istakla je Petrušić na panelu skupa o slobodi medija i bezbednosti novinara, „Pravosuđe i mediji – podsticaj za profesionalno izveštavanje ili kazna za neposlušne“.
Petrušić je podsetila na svoje iskustvo u procesu po tužbi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića za tekst „Glavni fantom iz Savamale“ koje je pokazalo da u Apelacionom sudu radi određen broj ljudi koji su spremni da donesu presudu u skladu sa zakonom i integritetom.
Koliko god da sam zadovoljna takvom presudom, ona mi izaziva veći strah jer mislim da je režim rešio da pritisne i novinare i sud, upozorila je Petrušić.
Prema njenoj oceni, slučaj sa NIN je pukotina koja će pokazati gde može neko nešto da odradi da pomogne novinarima i slobodi medija.
Činjenica je i da je, pre Apelacionog suda, Viši sud u Beogradu presudio da sam kriva jer prilikom moje vrednosne ocene rada ministra nisam kontaktirala Srpsku naprednu stranku, rekla je Petrušić.
Ona je konstatovala da se na ovom skupu, gde su prisutni predstavnici OEBS i međunarodnih organizacije, nije pojavio niko iz Ministarstva unutrašnjih poslova, ali je zato u sudu „sala bila puna ljudi zaposlenih u MUP da čuju građanina Stefanovića, a predstavnik OEBS nije mogao da uđe jer nije bilo mesta“.
Petrušić je upozorila i da sudija Višeg suda i dalje sudi i je isti sudija osudio Radio 021, kome je pretilo gašenje.
Ona smatra da će biti manji pritisak na medije, ali da će dodatni pritisak ići na sudstvo, a kao dokaz za to navela je slučaj sudije Višeg suda iz Pančeva koja je preinačila prvostepenu presudu vršačkog suda, kojom je novinar osuđen na zatvorsku kaznu.
Sudija je izložena medijskom linču, a spasava novinarstavo. NJu podobni mediji blate, pišu o njenoj porodici i objavljuju joj sliku dece, istakla je Petrušić.
Sada je veći problem kako ćemo sačuvati nezavisnost sudstva kako bi jedni drugima mogli da pomognemo, ukazala je Petrušić.
Što novinari više koriste slobodu medija, to im je bezbednost više ugrožena, istakao je advokat Slobodan Beljanski, uz ocenu da to govori o nezreloj demokratiji.
Novinare čini ugroženim to što ili otkrivaju istinu ili šire lažne vesti i bacaju ljagu na nedužne. Ako otkrivaju istinu o kršenju prava i kriminalu, kivni su i oni koji su raskrinkani i državne organizacije čiji je posao da ovakve pojave otkrivaju pre novinara, a iz nekih razloga to nisu učinili, objasnio je Beljanski.
Beljanski je ocenio da sudovi rade između bojazni da će im se prebaciti da se mešaju u slobodu medija i tolerisanja kleveta, ili prebaciti da doprinose atmosferi ugrožavanja javne reči i sigurnosti.
Predrag Blagojević, urednik portala Južne vesti, govorio je o obrazloženjima pravosnažnih sudskih presuda u kojima su pretnje novinarima okarakterisane kao sloboda izražavanja.
Blagojević je rekao da nije pravnik, već novinar, ali da zna da sledi zatvorska kazna za one koje prete novinarima.
Prema njegovim rečima, primeri iz Niša pokazuju da su u četiri slučaja visoki funckioneri vladajuće partije zbog pretnji novinarima kažnjeni uslovnim zatvorskim kaznama od tri, četiri meseca, što je ispod zakonskog minimuma.
Svrha kazne nije samo da kazni počinioca, da ne ponovi delo, već da deluje prevetivno na ostale. Ovi slučajevi nisu bili prevencija, već podstrek za one koji bi možda pretili, rekao je Blagojević.
Blagojević je podsetio da je jedan od potpisnika sporazuma o bezbednosti novinara sa državnim institucijama, ali da smatra da postoiji ozbiljan problem u saradnji, ne samo u komunikaciji.
On je ocenio da mu se čini da je taj sporazum ponuđen kao izgovor državi da sarađuje sa medijima i kako bi EU rekla : „Super ispunili ste taj uslov“.
Blagojević je naveo svoj primer u kojem je pre tri meseca slikao automobil iz kojeg su ga snimali, to je prijavio policiji.
Sutradan su me zvali iz BIA, sreo sam se sa šefom BIA u Nišu i na sastanku su me ubeđivali da ne objavljujemo to javno, rekao je Blagojević i naglasio da tom zahtevu nisu izašli u susret.
Blagojević je tražio odgovor na zahtev da li je pod prismotrom, a dobio je odgovor da je ta informacija strogo poverljiva.
Sudija Apelacionog suda Dragica Popesku rekla je da sud odbija neosnovane nadoknade u tužbama protiv medija koje su previsoke i ne dozvoljava da se lukrativnim zahtevima izađe u susret.
Iyvor: Cenzolovka