Francuz, a naš – Arno Gujon

“Iako nemam ni kap srpske krvi u sebi, ipak Srbija teče mojim venama”

SMEDEREVO, 6. jun 2017 – Novoustanovljeno specijalno priznanje, namenjeno strancima za izvanredno vladanje srpskim jezikom, koje se od ove godine dodeljuje uz nagradu za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja „Branislav Mane Šakić“, uručeno je Francuzu Arno Gujonu, osnivaču Humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, koji je od 2004. veoma posvećen kvalitativnoj pomoći ugroženim Srbima na Kosovu i Metohiji, a srpskim jezikom, nakon desetogodišnjeg učenja, danas besprekorno vlada.

Arno Gujona verovatno ste upoznali preko brojnih medija, zahvaljujući pre svega njegovoj izuzetnoj posvećenosti humanitarnom radu za Srbe na Kosmetu. Znanje srpskog jezika ga je u ponedeljak dovelo u Narodnu biblioteku Smederevo, gde je održana prigodna svečanost uručenja nagrada “Branislav Mane Šakić”.

Marina Rajević Savić, predsednik žirija, obrazlažući odluku ovog ocenjivačkog tela, dodala je da čak i njegove poruke mobilnim telefonom stižu bez ijedne greške i ćirilicom.

Zahvaljujući na lepim rečima, Gujon je rekao da oseća ogroman pritisak da slučajno ne pogreši padež ili glagol, ali da veruje da bismo mu oprostili kada bi se to desilo.

“Ovo priznanje je za mene izuzetno važno i doživljavam ga kao krunu svog celokupnog rada i truda u učenju srpskog jezika. Nije bilo lako. Počeo sam da učim srpski pre deset godina, 2007. nakon svog trećeg odlaska na Kosovo i Metohiju. Tamo sam upoznao jednog mladića koji se zove Paja. Paja živi u jednoj enklavi, u jednom zabačenom selu od 200, 300 stanovnika, daleko od svega. Kada smo stigli u prvu enklavu video sam jednog mladića koji mi se približavao. Kad je stigao do mene rekao mi je ’Ćao,  druze, sta ima?’,  ali na francuskom jeziku. To mi je bilo neverovatno što jedan mladić koji živi u jednoj enklavi zna francuski jezik. To je bio Paja. Da budem iskren, Paja nije sklon standardnom, književnom francuskom jeziku jer ga je naučio od francuskih vojnika KFOR-a koji su čuvali njegovo selo. To je ostavilo dubok utisak na mene i tada sam pomislio ako je on uspeo u svom srpskom selu da nauči francuski, zašto ja u svom francuskom selu ne bih naučio srpski. Doneo sam tešku odluku da naučim srpski jezik. Kupio sam jednu knjigu za učenje srpskog jezika od 116 lekcija. Ono što mi je na početku bilo zanimljivo je da nisam uspeo da razaznam ni reč koja bi mi bila poznata. Kada sam čitao lekcije pitao sam se kako je moguće izgovarati reči bez samoglasnika. Prst, Trst, krst, smrt i mnoge druge. Mislim da je srpski možda i jedini jezik na svetu u kojem možete izgovarati reči bez samoglasnika. Početak je bio mnogo težak ali ipak nisam klonuo duhom. Svakog dana sam posvećivao učenju po pola sata svog vremena. Posle jednine i množine došli su na red padeži. To me je užasavalo. Ne samo zato što ih u francuskom nema, već zato što ih u srpskom ima mnogo, čak sedam. Kada sam se preselio u Srbiju počeo sam da razvijam svoj sluh za srpski jezik i uvideo da srpski nije isti u svim krajevima Srbije. Nije isti u Beogradu, Subotici, Nišu, u Smederevu. Drugim rečima, počeo sam da čujem akcentovanje reči. Uvideo sam da ja, kao Francuz, uopšte ne akcentujem reči. Za razliku od padeža, koji nekad i Srbi sami brkaju, akcentovanje je nešto što se usvaja u detinjstvu.  Sada mogu da kažem da sam savladao srpski jezik iako ima još prostora za napredak. Naučio sam ga i savladao tako što sam ga zavoleo i čitao. Mislim da je izuzetno važno da negujemo srpski jezik i da svako ko govori srpski jezik ima odgovornost prema njemu. Negovati jezik je važno zato što jezik zauzima središnje mesto jedne kulture. Ako kvarimo jezik, kvarimo kulturu, a ako kvarimo kulturu kvarimo i sebe. Velika mi je čast što sam danas dobio priznanje jednog fonda koji se bavi čuvanjem i negovanjem srpskog jezika. Hvala još jednom svima.”

U kratkom filmu koji je pripremio dobitnik priznanja, pored ostalog navodi da jezik nije samo sredstvo komunikacije i naglasio da se “u njemu krije duša jednog naroda. Tako što sam naučio srpski, zapravo, upoznao sam i srpski narod. I nemojte da zaboravite, bez savršenog poznavanja maternjeg jezika, ne možete pravilno da naučite bilo koji strani jezik. Zato, negujmo srpski jezik!”

Nagradu Arno Gujonu predala je Jelena Brezjanović, ovogodišnji i pokrovitelj u više navrata ove značajne manifestacije, vlasnik Agencije za marketing i odnose sa javnošću „EnkodPiaR“, a niti koje je dodatno povezuju sa dobitnikom priznanja je jezik kao deo nematerijalne kulture, kojim se bavila i bavi u sklopu doktorskih studija antropologije.

Podsetimo, Fond i nagrada za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja „Branislav Mane Šakić“, osnovani su 1998. godine u znak sećanja na legendarnog spikera Radio Smedereva, Branislava Maneta Šakića.


Obrazloženje stručnog žirija

Misija Fonda „Branislav Mane Šakić“ da se na svoj način, makar to bilo i samo kroz dodelu priznanja, bori pre svega za očuvanje srpskog jezika a shodno osnovi postojanja i za negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja, iz godine u godinu, od daleke 1998. dokazuje da je izabrala pravi put nagrađujući vrsne profesionalce, čije ime i dela govore u prilog rečenom.

Svakodnevni život nam ukazuje da postoje ljudi i van elektronskih medija kojima je pravilan govor itekako bitan, da je to, srećom, njihovo prirodno okruženje i da im je veoma stalo do očuvanja kako jezika, tako i sopstvenog identiteta.

Ipak, posebno mesto zauzimaju oni čije poreklo i govor nisu vezani za ove naše prostore, a svojim znanjem jezika i delima dokazuju da su duboko utkani u potku našeg nacionalnog bića.

Sve rečeno je bila polazna osnova za Fond i stručni žiri koji su procenili da je ovogodišnji jubilej pravo  vreme kada bi trebalo, uz postojeću, 20. nagradu, dodeliti i Specijalno priznanje upravo nekome od pomenutih.

Činjenica je da veliki broj stranaca živi u Srbiji, govori našim jezikom, baveći se raznim delatnostima, ali je mali broj onih koji to čine na korist našeg naroda.

Jedan od takvih, koji po mnogo čemu podseća – nije preterano reći – na Arčibalda Rajsa svojim humanim radom i delima, a potom i izvanrednim izražavanjem na srpskom jeziku, je i Francuz Arno Gujon, osnivač humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“.

O njegovom životu i radu napisani su mnogobrojni tekstovi u medijima, snimljene brojne emisije, a verujemo da skoro nema čoveka u Srbiji koji nije čuo za njega i sva ona dobra dela raznorodne pomoći Srbima u izolovanim sredinama Kosmeta.

Pravdoljubiv po prirodi i nije mogao drugačije da usmeri svoj život, do da pomaže napaćenom narodu, kojeg je taj vrli zapad pretvorio u manjinu na sopstvenoj teritoriji, uništavajući ga u svakom pogledu.

Svoj hod ka Srbiji i Kosmetu započeo je još u osnovnoj školi, da bi zatim kao devetnaestogodišnjak, nakon martovskog pogroma nad kosmetskim Srbima 2004, krenuo sa bratom Bertnarom na put daleki donoseći humanitarnu pomoć, učvrstivši time već dobrano posustali most između Francuza i Srba.

Govoriti brojkama o svemu učinjenom tokom proteklih 13 godina bila bi ogoljena sama bit dobročinstva i Arno Gujona, i njemu sličnih volontera, a posebno francuskih darodavaca, njih oko 10-tak hiljada, koliko ih sada ima. Dovoljno je reći da njihovo veliko srce kuca ritmom ugroženih srpskih porodica, i da im svojim uzdarjem, omogućavaju da žive od svog rada.

To nisu samo pokloni za decu o Vaskrsu i Božiću, već i obezbeđenje sitne stoke, kombajna, pomoćnih mašina, ambulantnih kola, tu su i farme za tov junadi i svinja, preradni kapaciteti povrća i voća koji upošljavaju deo najugroženijih, sređivanje škola do nivoa kakve se viđaju u gradovima, pomoć u obnovi crkava i manastira, a posebno – letovanje dece na moru.

Svaki susret sa Srbima u izolovanim sredinama Kosmeta ostavljao je  trag u duši Arno Gujona, a da bi ih u potpunosti razumeo, pre desetak godina je počeo da uči srpski.

– Bez znanja srpskog jezika ne bih ništa znao o Srbiji i Srbima, kaže Gujon. Kada ne znate jezik, vi ste večiti turista u jednoj zemlji. Ne možete da razumete ni šale, ni mentalitet, ni šta narod govori.   Zahvaljujući znanju srpskog jezika upoznao sam zemlju, narod, istoriju i karakter naroda. Na srpskom sada uspevam da pišem kratke tekstove od nekoliko strana, pišem svoje govore, saopštenja za medije. Otkako živim u Srbiji, dosta sam usavršio jezik.-

Procenjujući rečeno, ocenjivačko telo Fonda je mišljenja da je danas  to izgrađeni govor jednog obrazovanog čoveka koji je usvojio sve odrednice standardnog (književnog) srpskog jezika, koji prati i zaokružuje logički smisao rečenog, i svesno ispravlja pogrešno izgovoreno. Višegodišnji prilježni rad Arno Gujona u savladavanju jezika sredine u kojoj sada živi i radi, doneo je i svoje plodove koje nesebično, na brojnim tribinama, deli sa svima voljnim da čuju da ništa nije nemoguće ukoliko se to srcem i dušom želi.

Sve doživljeno u prvih deset godina bavljenja ovim nadasve humanim poslom pretočio je 2014. u knjigu „Svi moji putevi vode ka Srbiji“, u izdanju Službenog glasnika, a uskoro bi trebalo da se pojavi i drugo izdanje.

Otuda i preporuka, i odluka stručnog žirija, da prvi nosilac Specijalnog priznanja bude upravo Arno Gujon, imaju visoku društvenu i stručnu podršku, zasnovanu na sveukupnom humanitarnom radu i besprekornom vladanju srpskim jezikom.

U to ime, čestitamo Vam na ovoj nagradi, verujući da će Vašim primerom, krenuti i mnogi Srbi, kada je dobrotvorni rad u pitanju, a takođe i stranci u Srbiji, usvajajući jezik i pravilan govor u cilju boljeg razumevanja, rekla je u ime stručnog žirija Marina Rajević Savić, predsednik.

Izdvajamo