You are here

Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici

SMEDEREVO, 5. jun 2017 – U Smederevu je zabeležen prvi slučaj primene hitnih mera koje predviđa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Kako je danas za regionalni informativni portal Podunavlje.info potvrdila sudija za prethodni postupak, Jelena Stanković Blagojević, izrečena je prva mera od strane policije, zatim je produžena rešenjem Osnovnog suda u Smederevu, po predlogu tužilaštva, prema potencijalnom izvršiocu dela jer postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici.

Prema njenim rečima, Osnovni sud u Smederevu je 2. juna doneo rešenje o produženju hitne mere za još 30 dana zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi. Prethodno je Osnovno javno tužilaštvo dostavilo sudu predlog da se produži hitna mera koju je Policijska uprava u Smederevu izrekla dan ranije.

Nova zakonska rešenja imaju za cilj da preventivno utiču da do izvršenja krivičnog dela uopšte ne dođe, a hitne mere policija može da primeni prema nasilniku odnosno da ga udalji na 48 sati iz stana u kome živi sa svojom žrtvom i zabrani mu da joj prilazi i sa njom komunicira, ukoliko proceni da postoji rizik da nasilje eskalira i da dođe do izvršenja krivičnog dela.

Policija, nakon prijave nasilja, ako proceni da ima rizika od ponavljanja dela, može nasilnika da zadrži do osam sati u policijskoj stanici i u tom roku je dužna da prikupi obaveštenja i podatke o nasilniku, kao i da obavi razgovor sa njim i sa žrtvom. Ukoliko proceni da ima osnova za eskalaciju rizika, policija može nasilniku da izrekne meru prema kojoj u narednih 48 sati ne može da se vrati kući, niti da priđe žrtvi. Nakon toga, policija mora sve dokaze da dostavi javnom tužiocu koji ima rok od 24 sata da odluči da li će da stavi predlog sudu za produženje mere udaljenja do 30 dana, a sud ima isti rok od 24 sata da o tom predlogu donese odluku.

Mera udaljenja će biti primenjena prema nasilniku bez obzira da li je on vlasnik stambenog prostora ili sa žrtvom živi u iznajmljenom stambenom prostoru, a ukoliko sa žrtvom ne živi biće mu izrečena samo mera zabrane prilaska i komuniciranja.

Ukoliko nasilnik prekrši izrečenu sudsku zabranu – učiniće prekršaj, pa će mu prekršajni sud u hitnom postupku izreći kaznu zatvora do 60 dana. U slučaju izvršenja krivičnog dela primenjuju se mehanizmi represije koji se već primenjuju u našem pravnom sistemu, kao što su pritvor i krivični postupak.

Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, predviđena je obaveza prijavljivanja svakog akta nasilja. Ova obaveza predviđena je za sve građane, ali pre svega za državne i druge organe, organizacije i ustanove. Nakon što prime informaciju državni i drugi organi, organizacije i ustanove biće u obavezi da prepoznaju i razlikuju akt nasilja od konflikta, poremećenih porodičnih odnosa, da prepoznaju da su radnje koje jedno lice preduzima u odnosu na drugo u stvari vid kontrole, moći, dominacije i da predstavljaju akt nasilja. Kada prepoznaju nasilje državni i drugi organi, organizacije i ustanove biće dužni da ga bez odlaganja prijave policiji ili javnom tužiocu. Oni će biti dužni da prijave svako saznanje o izvršenom nasilju, da ga opišu i dokumentuju, da unesu što više detalja i pojedinosti o konkretnom događaju do kojih su došli tokom rada u okviru svojih redovnih poslova, bez upuštanja da li se navedene radnje mogu kvalifikovati i kao radnja nekog krivičnog dela.

Pravom na obaveštenje, koje je Zakonom dato žrtvi nasilja, praktično je omogućeno da u prvom kontaktu sa predstavnicima državnih organa i ustanova dobije potpuna obaveštenja o svim organima, pravnim licima i udruženjima koje pružaju podršku i koje joj mogu omogućiti bezbednost. Pored davanja ovih uopštenih obaveštenja, član 56 Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, koju je država Srbija ratifikovala (potvrdila) 31. oktobra 2013. godine, u okviru mera zaštite detaljnije je propisano obaveštavanje žrtve i to u slučajevima kada žrtve i njihove porodice mogu biti u opasnosti, o privremenom ili trajnom puštanju učinioca na slobodu; obaveštavnje o njihovim pravima i raspoloživim uslugama, o ishodu njihovih prijava, o toku istrage ili postupaka, i o njihovoj ulozi u postupku, kao i o ishodu njihovog slučaja. Činjenica da je Republika Srbija ratifikovala ovu Konvenciju znači da se građani mogu pozivati direktno na odredbe konvencije, odnosno da su profesionalci koji postupaju u slučajevima nasilja u porodici dužni da omoguće ostvarivanje šireg prava žrtve na obaveštavanje, dajući joj sve gore navedene informacije.

 

Čitaj dalje...

Uručene nagrade Slobodanki Vujanić i Arno Gujonu

SMEDEREVO, 5. jun 2017 – Jubilarna 20. nagrada za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja „Branislav Mane Šakić“, uručena je danas u Narodnoj biblioteci Smederevo Slobodanki Vujanić iz Radija Republike Srpske, a novoustanovljeno Specijalno priznanje, namenjeno strancima za izvanredno vladanje srpskim jezikom, Francuzu Arno Gujonu.

Imajući u vidu položaj i stanje elektronskih medija u Srbiji, Fond i stručni žiri, na čelu sa Marinom Rajević Savić, je doneo odluku o proširenju prostora koje će ubuduće pokrivati nagrada, pa je shodno tome ovogodišnje priznanje otišlo u ruke spikeru/voditelju Radija Republike Srpske, Slobodanki Vujanić, koja ove godine obeležava četiri decenije druženja sa mikrofonom, za sveukupni radni doprinos u pomenutoj oblasti.

Zahvaljujući se na nagradi, ovogodišnja dobitnica je podsetila na reči publiciste Velimira Medenice:  “Srpskim jezikom zasijavamo svaki prostor gde živi srpski narod”. Pored ostalog, ona je istakla da je osnivač Fonda za dodelu nagrade prepoznala važnost program očuvanja srpskog jezika od tuđica i stranih reči i upustila se u borbu spasavanja našeg jezika.

Još jedna novina uz jubilej dodeljivanja pomenute nagrade je i specijalno priznanje namenjeno strancima čiji su celokupni rad i vladanje srpskim jezikom na najvišem stručnom i društvenom nivou. Ovoga puta žiri je bio jednoglasnog mišljenja da ova vrsta odličja pripadne Francuzu Arno Gujonu, osnivaču Humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, koji je od 2004. veoma posvećen kvalitativnoj pomoći ugroženim Srbima na Kosovu i Metohiji, a srpskim jezikom, nakon desetogodišnjeg učenja, danas besprekorno vlada.

“Ovo priznanje je za mene izuzetno važno i doživljavam ga kao krunu svog celokupnog rada i truda u učenju srpskog jezika. Nije bilo lako”, rekao je Gujon, zahvaljujući se na lepim rečima koje su mu danas bile upućene. On je izrazio mišljenje da je izuzetno važno da negujemo srpski jezik i da svako ko govori srpski jezik ima odgovornost prema njemu.

“Negovati jezik je važno zato što jezik zauzima središnje mesto jedne kulture. Ako kvarimo jezik, kvarimo kuluturu, a ako kvarimo kulturu kvarimo i sebe”, naglasio je Gujon.

Inače, Fond i nagrada su osnovani 1998. godine u znak sećanja na legendarnog spikera Radio Smedereva, Branislava Maneta Šakića, na čiji posvećeni rad su podsetile koleginice Svetlana Mladenović i Stanica Stanilović.

Nagradu koja nosi ime Branislava Maneta Šakića do sada su dobili: Danica Lekić, koja je sa kolegom  Šakićem u Radio Smederevu bila od njenog osnivanja, potom Draga Jonaš, Marija Slavković,  Duško Marković, Snežana Živković,  Vinka Knežević, Žarko Obraćević, Tomislav Bogdanović, Dušanka Kalanj, Svetlana Aleksić, Aleksandar Gajšek, Stevo Obrić, Miloje Mića Orlović, Miroslav Vojvodić, Desanka Milosavljević, Dina Čolić, Svetlana Mladenović, Ljiljana Marković i Marina Rajević Savić, koja je lepo biranim rečima ulepšala i današnji program.

Fond se simbolično zahvalio i onima koji su svojim doprinosom pomogli da se neguje ova jedinstvena nagrada za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima. Zahvalnice su uručene novinaru Draganu Pavloviću, zatim Miloradu Popoviću, vlasniku Foto radnje „Dunav“,  Narodnoj biblioteci Smederevo, Jeleni Brezjanović, antropologu i vlasniku Agencije za marketing i odnose sa javnošću „EnkodPiaR“, Gvozdenu Erakoviću i učenicima Muzičke škole „Kosta Manojlović, te Marku Đorđeviću i članovima orkestra „Svetlost“, koji su svojom muzikom oplemenili današnji program.

Današnjem uručenju nagrade i priznanja, pored nekadašnjih laureata i Šakićevih kolega, prisustvovao je i Dragan Pajić, direktor Radija Republike Srpske, koji ove godine obeležava pola veka postojanja, kao i članovi dopisništva Radio televizije Republike Srpske iz Beograda, čiji medij takođe obeležava značajan jubilej – četvrt veka rada.

Recimo i da je današnji program svojim prisustvom uveličao, nenametljivo, kao što ne želi da govori o stanju u najbitnijoj sporednoj stvari na svetu – fudbalu, legendarni centarfor Dušan Dule Savić, ovoga puta u ulozi supruga Marine Rajević Savić.

Čitaj dalje...

Proleter iz Vranova u Srpskoj ligi

VRANOVO 5. jun 2017 – Kolo pre kraja prvenstva u Zoni Dunav, fudbaleri Proletera iz Vranova obezbedili su plasman u Srpsku ligu Zapad.

Pred više od hiljadu gledalaca, Vranovci su na svom stadionu savladali direktnog rivala – RSK iz Rabrova sa 2:1, mada su gosti bili ti koji su prvi poveli, u 48. minutu auto-golom Stanojevića. Samo dva minuta kasnije, rezultat je izjednačio Simić, a gol odluke pao je u 55. minutu, postigao ga je za domaće Bojan Tajdić.

Čitaj dalje...

Mihajlovčani ostali u ligi

MIHAJLOVAC 5. jun 2017 – U poslednjem kolu Srpske lige Zapad fudbaleri Mihajlovca su i pored poraza na svom terenu od Sloge iz Požege, bilo je 0:3, ostali u Ligi zahvaljujući boljem skoru u susretima sa Železničarom iz Lajkovca.

U istom kolu, Smederevo je kao domaćin remiziralo sa Železničarom – 1:1, pa su Lajkovčani sa 31 bodom, koliko je osvojio i Mihajlovac, zajedno sa Jošanicom iz Novog Pazara, ispali iz Lige.

Čitaj dalje...

Palančani najbolji na prvom Nančinom memorijalu

SMEDEREVO 5. jun 2017 – Košarkaški klub Smederevo je organizovao memorijalni turnir „Ivan Nančeski Nanča“, posvećen talentovanom košarkašu koji je pre godinu dana tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći.

Na turniru su učestvovale košarkaške nade Despota iz Smedereva, kruševačkog Napretka, Mladosti iz Smederevske Palanke i domaćina – KK Smederevo.

Posle polufinalnih mečeva, u borbi za treće mesto Napredak je savladao Despote sa 47:36.

U finalnoj utakmici Mladost iz Smederevske Palanke je bila uspešnija od Smedereva, pobedila je sa 69:59.

Najbolji strelac turnira bio je Nemanja Nikolić iz Smedereva, a za najboljeg igrača proglašen je Nemanja Spasojević iz Mladosti. Titulu MVP finalnog meča poneo je Antonije Jocić iz pobedničke, palanačke ekipe.

Čitaj dalje...

Smederevskim atletičarima-veteranima deset medalja

SREMSKA MITROVICA/SMEDEREVO 5. jun 2017 – Proteklog vikenda je u Sremskoj Mitrovici održano prvenstvo Srbije u atletici za veterane. Članovi Atletskog kluba Smederevo bili su izuzetno uspešni – osvojili su čak deset medalja.

Verica Disić je, u kategoriji Ž-60, osvojila dve zlatne medalje, u trkama na 200 i 400 metara i srebrnu u štafeti 4 x100 metara.

Snežana Janković, u kategoriji Ž-55, takođe je uzela dva zlata – na 100 i 800 metara.

Dejan Branković, kategorija M-40, osvojio je zlato u bacanju kugle.

Lazar Sekulić, u kategoriji M-65, dva puta je bio srebrni – na 100 i 400 metara, a Goran Antić, kategorija M- 50, osvojio je dve bronzane medalje, u trkama na 200 i 400 metara.

 

Čitaj dalje...

Prskanje protiv komaraca u Kovinu

KOVIN 5. juna 2017- Ukoliko vremenske prilike budu povoljne, ovog ponedeljka će biti obavljen tretman suzbijanja larvi komaraca na teritoriji opštine Kovin, a lokacije koje će biti posebno tretirane su: obala reke Dunav sa kovinske strane, Dunavac, Šljunkara, Crna Bara, Ponjavica i na kanalska mreža.

Prskanje treba da bude obavljeno, kako je najavljeno – i iz vazduha i sa zemlje, u periodu između 19 i 20 časova.

Čitaj dalje...

Misterija petojunske eksplozije u Smederevu

SMEDEREVO, 5. jun 2017 – Kao i svakog 5. juna, Smederevci su se i ovog okupili da odaju poštu na taj datum nastradalim sugrađanima. Tog četvrtka, 5. juna 1941. u 14 sati i 14 minuta, u vazduh je odletelo skladište eksploziva i municije u Tvrđavi, a s njim i gotovo celo Smederevo.

Ovo je jedan od zagonetnijih događaja s početka rata: ni tri četvrt veka kasnije ne zna se koliko je ljudi nastradalo niti šta je bilo uzrok eksplozije.

Po nekim podacima nemačke vojske poginulo je oko 4.000 ljudi, po gradskim hroničarima stradalo je 2.500 Smederevaca, mada toliko nema i imena na spomen kosturnici. Ukupni broj poginulih i ranjenih procenjen je, od strane lokalnih vlasti odmah po eksploziji, po nekim zapisima, na oko 4 i po hiljade.

– Najpre je došlo do eksplozije puščane municije, potom su usledile eksplozije one za teška oružja. Detonacija je bila strahovita, grad je utonuo u potpuni mrak, vazduhom su leteli delovi vagona, železničke stanice, kamenje, čak i ljudska tela – svedočio je gotovo pola veka po eksploziji David Stevanović, penzioner Železnice, koji je u to vreme radio na smederevskoj železničkoj stanici kao dežurni telegrafista, Slavku Domazetu za knjigu „Od onih koji su ostali“.

To što se eksplozija dogodila na bukvalno pedesetak metara od železničke stanice, mada su ljudi ginuli i na obodima Smedereva, pa i desetak kilometara daleko, prouzrokovalo je najveći broj žrtava. Jer, baš tad je kretao voz za Veliku Planu, bio je pazarni dan, seljaci su se vraćali sa pijace. Na stanici je bio i veliki broj maturanta, tog dana su deljene diplome, a slilo ih se s raznih strana jer je Smederevo bilo sedište Kraljevske banske uprave Dunavske banovine.

– Kada sam se osvestio, ležao sam na ruševinama neke zgrade. To je bila zgrada železničke stanice, udaljen sam bio od koloseka 30 metara. Svuda je bio mrak, samo jedna ogromna, visoko uzdignuta pečurka od dima natkrila je prostor oko tvrđave stanice. Zahvaljujući tome što sam pokrio dlanovima oči sačuvao sam vid inače bih ostalo slep, jer su posekotina na šakama bile duboke i velike. Pipnuo sam se po glavi, kose više nisam imao. I nikada nije nikla nova. Od odela, kaiš na pantalonama sačuvao je deo donjeg veša… Sve drugo je sa mene nestalo – prisećao se Višeslav Joza Miloradović, tada maturant smederevske gimnazije.

Gimnazija je uskoro po eksploziji objavila umrlicu: stradao je 41 maturant. Koliko je bilo ostalih đaka koji su se zatekli na stanici – ne zna se. Ne zna se ni broj seljaka koji su se vraćali kućama s pijace, železničara i osoblja stanice, u tom momentu bile su dve kompozicije na kolosecima, po 25 vagona – oko 2.000 putnika… Izginuo je i najveći deo ansambla novosadskog Narodnog pozorišta, koji je prethodne večeri igrao „Đida“ u Smederevu, a došli su i da podignu zaostale plate! I oni su krenuli vozom. Među sedamna­est glu­ma­ca po­zo­ri­šta iz No­vog Sa­da bio je i sin jedinac budućeg predsednika srpske Vlade Milana Nedića, sa trudnom suprugom.

A voz je kasnio dva minuta. Fatalna dva minuta!

Koliko je ljudi zaista poginulo? Prvu procenu dala je nemačka komanda u Beču, koja je, kako je već pomenuto, navela da ih je bilo 4.000. Nemci su se, kasnije, više bavili materijalnom štetom i brojem njihovih ljudi koji su izginuli, mada ni taj nije baš najjasniji. Po izveštaju Feldskomandature u momentu eksplozije bilo je 30 čuvara u Tvrđavi, a ukupno oko 200 nemačkih vojnika stacionirano u smederevskom području. Po drugim izvorima bilo ih je mnogo više, nekoliko hiljada jer su se spremali za odlazak u rat na Sovjetski Savez, ali to je tada bila vojna tajna. Brinulo ih je i rasuto oružje i municija, da ne padne u ruke „pobunjenika“. Da ova briga nije bila bez osnova govori i to da se i dan-danas, gotovo prilikom svakog novog raskopavanja smederevskih ulica pronađe poneka zaostala neeskplodirana granata, o sitnijoj municiji i da ne pričamo.

Ako broj žrtava, iz ovog ili onog razloga, nikada nije definitivno utvrđen, ono što se pouzdano zna jeste da je od 2393 kuće, koliko ih je bilo tada u Smederevu, samo 25 ostalo neoštećeno. Ovaj podatak je zahvaljujući činjenici da je na čelu Komesarijata za obnovu bio Dimitrije Ljotić, ratni zločinac, kontroverzna ličnost ili spasitelj – zavisi s kim pričate. U svakom slučaju, grad je, u tome se ipak mnogi slažu, zahvaljujući baš Ljotiću i njegovim vezama do kraja rata gotovo u celosti obnovljen. 

Zašto tolika eksplozija? Po nekim izvorima, u Smederevu je lagerovana municija zarobljena tokom aprilskog rata, po drugim tu je bilo čvorište za snabdevanje trupa koje su se kretale dalje na istok. Zbog toga procene o tome koliko je bilo eksplozivnih materija u Smederevskoj tvrđavi tog 5. juna variraju od 350 do čak hiljadu i nešto vagona. Po kasnijoj rekonstrukciji udarne sile, utvrđeno je da je to bilo oko 10 miliona konjskih snaga! Jačina atomske bombe, koja će se pojaviti tek četiri i po godine kasnije nad Hirošimom i Nagasakijem. Eksplozija u Smederevu se osetila 200-300 kilometara dalje, čuli su je na Kosmaju, a znatno su postradala sela desetak kilometara od grada.

Od broja žrtava ništa manje nepozanica nije uzrok eksplozije. Postoje čak četiri teorije.

Prva je najbenignija; da je bila velika vrućina i da je došlo do samozapaljenja. Toplo jeste bilo, ali ne baš toliko: u Beogradu je tog dana izmereno 26 stepeni, Smederevo nije imalo meteorološku stanicu, ali je mogao da bude stepen-dva razlike.

Druga je ljudski faktor. U Tvrđavi su bili zarobljenici, Srbi, lokalni živalj koji je opsluživao magacine s nagomilanom municijom. Navodno je neko do njih bacio opušak. Podvarijacija je da je opušak bacio Nemac.

Više Smederevaca je posle rata tvrdilo da se neposredno pre eksplozije čuo avion, sumnja se saveznički. Bilo je i onih koji su, s manje ili više uverljivosti, govorili da je „nešto iz tog aviona poletelo i palo u tvrđavi“.

Na kraju, onaj razlog koji je gotovo pola veka bio tema o kojoj se nije pričalo. Neposredno pre eksplozije u tvrđavi već su bile izvršene dve diverzije u Smederevu. Učinili su to, navodno, radnici „Sartida“, za onu na rezervoarima sa benzinom to je gotovo izvesno. Za eksploziju u Tvrđavi „sumnjiče“ se i Mustafa Golubić i Mato Vidaković, istaknuti članovi KPJ. Posredno je, ovog prvog, za diverziju u Smederevu „kvalifikovao“ i sam Josip Broz Tito, rekavši da je na početku rata „učinio neke važne stvari“, „zadužio našu Partiju“. Golubića su Nemci uhvatili samo dva dana kasnije, 7. juna 1941, onako „reda radi“ mučili, ne znajući o kome se radi, zaintrigiralo ih je samo što ništa nije priznavao, pa su se baš potrudili, no bez rezultata. Streljali su ga 26. juna tako da se ovaj trag tu završava.

Kako bilo, ni danas se ne zna šta je prouzrokovalo eksploziju. Ostala su samo nagađanja.

Čitaj dalje...