You are here

Subvencije za poljoprivrednike

SMEDEREVO, 1. jul 2017 – Grad Smederevo objavio je danas šest javnih poziva u oblasti poljoprivrede, pored ostalih i poziv bankama za kratkoročno i dugoročno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Smedereva, uz učešće lokalne samouprave u sufinansiranju dela kamate na kredite za osnovna i obrtna sredstva u poljoprivredi.

Zainteresovane banke moraju ponuditi sledeće uslove za kratkoročne kredite (do 12 meseci): za nabavku obrtnih sredstava u poljoprivredi (repromaterijal, sredstva za zaštitu bilja, gorivo, đubrivo, sadni materijal, stočna hrana, ambalaža, kupovina stoke i dr.); u iznosima od 100.000,00-400.000,00 dinara sa rokom korišćenja do 12 meseci i jednokratnim vraćanjem; sa kamatnom stopom utvrđenom na godišnjem nivou, bez valutne klauzule.

Nephodno je definisati namensko kreditiranje u ugovoru o kreditu, tako da se navede vrsta robe čija se nabavka kreditira na osnovu dokumenata o nabavci robe /faktura,ugovor/, a za iznose do 200.000,00 dinara, proizvođači nakon realizacije kredita dostavljaju račune o namenskom trošenju sredstava izdate u periodu korišćenja kredita, a koji pokrivaju iznos odobrenog kredita.

Grad Smederevo vrši sufinansiranje kamata po kratkoročnim kreditima nakon dospeća kredita, za utvrđeni iznos kamate preko 3%.

Uslovi za dugoročne kredite (do 36 meseci): za nabavku osnovnih sredstava u poljoprivredi (nabavku mehanizacije, mašina i opreme za poljoprivrednu proizvodnju, kupovinu zemljišta za poljoprivredne svrhe, podizanje dugogodišnjih zasada, nabavku osnovnih stada i dr.); u iznosima od 500.000,00-1.000.000,00 dinara sa rokom korišćenja do 36 meseci i vraćanjem u 6 jednakih rata (6-mesečne rate 31.12. i 30.06.); kamatna stopa: utvrđena na godišnjem nivou, bez valutne klauzule.

Za dugoročne kredite (do 36 meseci): za nabavku protivgradnih mreža i prateće opreme na površini do 1 ha po registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu; odobravanje kredita u minimalnom iznosu od  500.000,00 dinara sa rokom korišćenja do 36 meseci i vraćanjem u 6 jednakih rata (6-mesečne rate 31.12. i 30.06.); kamatna stopa: utvrđena na godišnjem nivou, bez valutne klauzule;

Dugoročni krediti se odobravaju strogo namenski, na osnovu dostavljene dokumentacije /ugovor, fakture i druge prateće dokumentacije/.

Grad Smederevo vrši sufinansiranje kamate po dugoročnim kreditima za nabavku osnovnih sredstava za utvrđeni iznos kamate preko 3%, a posebno, za nabavku protivgradnih mreža i opreme za zasade do 1 ha površine, vrši sufinansiranje kamate 100%.

 

Pravo na korišćenje može ostvariti poljoprivredno gazdinstvo (fizička i pravna lica) upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom; ako su prebivalište (ili sedište pravnog lica) i poljoprivredna proizvodnja podnosioca zahteva na teritoriji grada Smedereva; ako podnosilac zahteva nema neizmirenih dospelih obaveza po ranije odobrenim zahtevima finansiranim od strane lokalne samouprave, zbog čega banka podnosi zahtev za proveru i saglasnost gradu Smederevu, za svakog korisnika kredita.

Rok za dostavljanje ponude je  14.07.2017. godine do 12 časova.

Takođe, objavljeno je još pet poziva u oblasti poljoprivrede: za regresiranje reproduktivnog materijala u govedarstvu, za subvencionisanje investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za subvencionisanje premije osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja, zatim za dokazivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Smedereva za 2018. godinu, i za ostvarivanje prava korišćrnja bez plaćanja naknade poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Smedereva za 2018. godinu.

 

 

Čitaj dalje...

U Smederevu obeležen Dan Dunava

SMEDEREVO, 30. jun 2017 – Obeležavanje Dana Dunava u Smederevu je potrajalo dva dana: prvog je bilo radno a drugog svečano.

Smederevski alasi su za Dan Dunava organizovali akciju čišćenja reke. Na potezu oko pristana, gde se nakupilo đubre u impozantnoj količini, od ranog jutra su čistili i odnosili sve čemu tu nije mesto. Obala pored omiljenog šetališta Smederevaca tako je zasijala novim sjajem, nestalo je sve ono što je ružilo pogled na moćnu reku.

Petak je iskorišćen da se s Dunavom upoznaju i druže najmlađi Smederevci, koji pohađaju vrtiće Predškolske ustanove „Naša radost“. Dok su oni započinjali svoje radove, crteže i slike, ali i brodove od plastičnih boca – pravi način da se iskoriste a ne  u Dunavu da završe, konferansije ih je upoznavao sa najznačajnijim činjenicama i podacima o reci pored koje žive. Nije izostala ni priča o Kemzi, čuvenoj mitskoj nemani koja obitava u Dunavu kod Smedereva.

Svoj doprinos dao je i Omladinski ansambl „Svetlost“, koji je pored reke imao svoj mini koncert. Počeli su, kako bi drugačije, sa „Lepim plavim Dunavom“ Johana Štrausa mlađeg.

Smederevsku proslavu Dana Dunava organizovalo je Javno preduzeće „Tvrđava“.

Inače, Dan Dunava obeležava se u 14 evropskih podunavskih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja ljudi apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa. Konvencija, potpisana 29. juna 1994. godine u Sofiji, osnov je za saradnju evropskih država za zaštitu Dunava na čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi.

Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi, na 6. redovnom sastanku ICPDR-a u Beču povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije. Svih 14 podunavskih zemalja koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava proslavljaju ovaj dan.

Čitaj dalje...

Ugrožena bezbednost plovidbe

Piše: DANAS ONLINE, 30. jun 2017 – Udruženje profesionalnih lađara oglasilo se saopštenjem u kojem tvrde da je ugrožena bezbednost plovidbe.

“Trenutno najveći problem predstavlja plovidba rekom Savom od ušća do 15 km, posebno gornji špic ade Međice, zbog velikog broja plovila bez adekvatnih noćnih oznaka, velikog broja objekata i čamaca usidrenih u plovnom putu a koji se ne obaziru na zvučne signale komercialnih brodova što često dovodi do potrebe za oštrim manevrima brodova koji u opasnost dovode kako posadu brodova tako i ostale učesnike u plovidbi, kao i nekontrolisana konzumacija alkohola pojedinih vlasnika plovila što dovodi do često konfuznih postupaka i pogrešnih procena vlasnika čamaca. Probleme prave i sportski pecaroši i ribari koji u neadekvatno obeleženim čamcima love ribu u plovidbenim prolazima  mostova u: Novom Sadu – most Boško Perošević, u Beogradu – Pančevački most i u Smederevu – Smederevski most”, precizira se u saopštenju.

Lađari apeluju na sve učesnike u plovidbi da se ponašaju odgovorno i u skladu sa propisima a na nadležne inspekcije plovidbe da pojačaju nadzor i kontrolu plovidbe pogotovo noću i uslovima smanjene vidljivosti.

Takođe, lađari apeluju na nadležno ministarstvo da obezbedi sistem za brzo uzbunjivanje i reagovanje policije – inspekcije plovidbe u mestima koje ne poseduju inspekcijske čamce kako ne bi dolazilo do tragedija i gubljenje ljudskih života.

“Podsećamo da je obaveza svih učesnika u plovidbi propisno noćno obeležavanje. Plovni objekti dužine do 15 m dužine u obavezi su da imaju u toku plovidbe, kao i prilikom stojanja na sidru, jedno belo svetlo vidljivo u luku od 360 stepeni na visini minimum 1 metar od visine vodene površine (vodne linije). Ribari i sportski ribolovci pored navedenog obeležavanja čamaca imaju i obavezu obeležavanja plutača koje koriste prilikom vuče mreža, takođe jasnim belim svetlom. Svako zadržavanje u plovnom putu kao i plovidbenim otvorima mostova je strogo zabranjeno. Postavljanje led svetala, baterijskih lampi u kanistere i slična improvizovana sredstva NISU u skladu sa propisima i ozbiljno utiču na bezbednost plovidbe. Podsećamo sve učesnike u plovidbe da zapovednici brodova, zbog dužine sastava i visine kormilarnice često imaju „mrtav ugao“ veći od 50 metara tačnije osoba koja upravlja brodom ne vidi objekte koji se nalaze minimum 50 metara ispred pramca broda. Prilikom vožnje uz pomoć radara kapetani brodova ne mogu da prave razliku između granja koje plovi po reci, smetnji od refleksije vode i strujnih kablova od čamaca i plovila bez adekvatne signalizacije”, zaključuje se u saopštenju.

 

Čitaj dalje...

Bez dnevnih isključenja, moguća noću

SMEDEREVSKA PALANKA, 30. jun 2017 – Situacija sa količinom vode u mreži se, nakon što je saniran kvar kod izvorišta u Trnovču, polako stabilizuje, kažu u palanačkom JKP Vodovod, tako da tokom vikenda ne bi trebalo da bude dnevnih restrikcija u vodosnabdevanju.

Rezervoari su dopunjeni, a eventualna večernja i noćna isključenja zavisiće od potrošnje tokom dana.

Iz Vodovoda apeluju još jednom da se voda troši racionalno, jer je potrošnja zbog visokih temperatura ovih dana znatno povećana, a situacija sa vodosnabdevanjem u Palanci je i dalje daleko od idealne.

Čitaj dalje...

O slikama Nikole Martinoskog u Muzeju u Smederevu

SMEDEREVO, 30. jun 2017 – Predavanje na temu Slike Nikole Martinoskog iz zbirke Muzeja u Smederevu biće održano u četvrtak, 6. jula u 19 sati u prvoj sali smederevskog muzeja, saopšteno je danas.

Istaknuti makedonski istoričar umetnosti mlađe generacije, dr Kiril Penušliski, autor monografije „Nikola Martinoski do 1945. godine“, koja je objavljena u Skoplju prošle godine, u izdanju Nacionalne galerije savremene umetnosti u Skoplju, održaće u smederevskom muzeju predavanje o slikama Nikole Martinoskog iz jedinstvene umetničke zbirke smederevskog muzeja.

Povod za organizaciju predavanja je nedavno održana izložba slika Nikole Martinoskog u Nacionalnoj galeriji Makedonije u Skoplju, pod nazivom „Nikola Martinoski, počeci 1919-1929“ na kojoj su bile izložene četiri reprezentativne slike ovog umetnika iz zbirke likovne umetnosti Muzeja u Smederevu, u periodu  od 10. maja do 10. juna  2017. godine.

Nikola Martinoski (Kruševo, 1903 – Skoplje, 1973), pripada prvoj generaciji akademski školovanih makedonskih umetnika, a „nesumnjivo je najveći i najvažniji makedonski umetnik dvadesetog veka“, kako je u izložbenom katalogu istakao autor izložbe dr Kiril Penušliski.

Akademiju likovnih umetnosti je završio u Bukureštu 1927. godine, a školovanje je potom nastavio u Parizu i to na Akademijama Grand Šomijer (1927-28) i Ranson (1928).

U smederevskom muzeju se čuva šest slika ovog umetnika i to su platna: Akt žene sa kapom (1928), Mrtva priroda sa cvećem (1931), Portret Dimitrija Frtunića (1928/29), Devojka sa krčagom i mladić/Berba (1929), Ribari sa Ohridskog jezera (1929) i Portret Ciganke/Džanum (1932).

Prvobitni vlasnik navedenih dela bio je Milan Jovanović Stojimirović (Smederevo, 1898 – Beograd, 1966), najveći i najugledniji kolekcionar umetničkih dela u Smederevu pre Drugog svetskog rata. U periodu između 1930. i 1935. godine, on je službovao u Makedoniji, u Skoplju, kao dopisnik Centralnog presbiroa i urednik lista „Vardar“. Upravo u ovom periodu postao je blizak prijatelj sa tada mladim i neafirmisanim umetnikom Nikolom Martinoskim, čije slike je kupovao i bio među prvim kolekcionarima njegove umetnosti, o čemu opširno piše dr Kiril Penušliski u svojoj monografiji o Martinoskom.

Pomenimo i to da je Milan Jovanović Stojimirović o ovom periodu svog života napisao izuzetno duhovit i živopisan roman „Lanče Smederevac“ (Narodna biblioteka Smederevo, 2006), u kome se između ostalih pominje i profesor Dimitrije Frtunić, o čijem portretu će publika imati prilike nešto više da čuje u izlaganju Kirila Penušliskog.

Predavanje u smederevskom muzeju o slikama Nikole Martinoskog biće dragocena prilika da se čuje nova interpretacija umetnosti Nikole Martinoskog i niz važnih podataka o „smederevskoj kolekciji“ njegovih radova, najavila je mr Snežana Cvetković, viša kustoskinja istoričarka umetnosti Muzeja u Smederevu.

Čitaj dalje...

Od ponedeljka duže blokade

SMEDEREVSKA PALANKA, 30. jun 2017 – Štrajkači „Goše“ su i danas zaposeli pružni prelaz na trasi Beograd – Velika plana i blokirali ga između 9 i 10 sati.

To što ih je na blokadama sve manje vođe štrajka objašnjavaju činjenicom da ljudi više nemaju para ni da dođu na protest. Pri tom, mnogi su obustavu rada bili primorani da iskoriste i za radove u poljoprivredi, nadniče ne bi li videli bar neku crkavicu, pošto para od poslodavca i dalje nema.

Kako dosadašnje blokade nisu proizvele nikakv efekat, Milan Vujčić predsednik štrajkačkog odbora, najavljuje da će od ponedeljka, najverovatnije one trajati duže, tri ili četiri sata.

Čitaj dalje...

Raspisan konkurs za projekte u kulturi

SMEDEREVO, 29. jun 2017 – Gradsko veće grada Smedereva raspisalo je konkurs za izbor projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta grada Smedereva u 2017. godini. Za ove namene opredeljena su sredstva u ukupnom iznosu od tri miliona dinara.

Javni konkurs se odnosi na projekte iz oblasti književnosti, muzike, likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture, pozorišne umetnosti, umetničke igre, filmske umetnosti. Poslednju, sedmu oblast čine ostala izvođenja kulturnih programa i kulturnih sadržaja poput mjuzikla, cirkusa, pantomime i ulične umetnosti.

Predmet konkursa je finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi u utvrđenim kulturnim oblastima, kao i finansiranje i sufinansiranje izvornog narodnog i amaterskog stvaralaštva u 2017. godini.

Kako se navodi, cilj konkursa je stvaranje podsticajnog okruženja za unapređenje utvrđenih kulturnih oblasti, kao i obezbeđivanje uslova za dostupnost kulturnih sadržaja i razvoja publike, imajući u vidu i pripadnike društveno osetljivih grupa, na teritoriji grada Smedereva.

Konkursom su utvrđeni i prioriteti po oblastima, a projekti će se ocenjivati na osnovu definisanih kriterijuma.

O izboru projekata odlučuju stručne komisije, za svaku umetničku oblast posebno, a projekte amaterskog stvaralaštva razmatraće stručne komisije iz određenih oblasti u okviru kojih se realizuje.

Grad Smederevo je za ove namene opredelio budžetska sredstva u ukupnom iznosu od tri miliona dinara.

Konkurs za sve navedene oblasti je otvoren 30 dana, a rezultati će biti objavljeni najkasnije 60 dana od završetka prijavljivanja. Formulari za učešće na konkursu mogu da se preuzmu sa internet strane smederevo.org.rs

Čitaj dalje...

Železara Smederevo: Uspesi, perspektive i izazovi

NOVI SAD – 29. jun 2017 – izvor: RTV (Ljubinka Vesković) – U Briselu se traži bilo kakav postupak koji nije u skladu sa normama Evropske unije kako bi naš izvoz čelika i čeličnih proizvoda na tržište EU bio suspendovan. Samo aktivnom, odmerenom i dosledno pravno zasnovanom politikom Beograd to može da predupredi.

Prošlogodišnja privatizacije srpske železare u Smederevu od strane kinskog čeličnog giganta „Hestil“ pokazala se kao ogroman uspeh zvaničnog Beograda. Kompanija koja je decenijama bila veliki teret za naš budžet, više to nije. Ne samo što je njeno finansiranje prešlo u ruke inostrane privatne kompanije, već je i tradicionalni gubitaš postao profitabilna firma. Tako je na razne načine počela ozbiljno da doprinosi nacionalnim finansijama ali i Bruto domaćem proizvodu Srbije.

Zašto je važna Železara

Kada Železara Smederevo radi velikim delom (čak ne punim) kapaciteta, masovno se angažuje naša železnica, rečni i drumski transport i još mnogo toga. Stotine kooperanata redovno dobijaju posao a hiljade radnika plate. Raste srpski izvoz. Štaviše, porastao je toliko da je železara postala drugi po veličini naš eksporter. O tome da je Smederevu, gradu sa za naše prilike ne baš zanemarljivih 65 hiljada stanovnika, udahnut novi život, da šire ne govorimo. Još kada uzmemo u obzir šta to znači za region čije je središte, shvatamo puni značaj rečenog.

 

Umesto da, kao što su to naši i globalni neoliberali predlagali, zatvori Železaru Smederevo, naša vlada je našla modalitet da je uspešno privatizuje. Prvo je, radi toga, u nju dovela srpske stručnjake koji su u čeličnom biznisu vodećih zapadnih zemalja sticali iskustvo i znanje, kako bi bila stvorena „adresa“ na koju bi zainteresovani kupci iz sveta mogli da se obrate, odnosno kako bi im bio pružen tretman kakav je uobičajen u razvijenim zemljama. Drugo, kabinet tadašnjeg premijera Vučića, uložio je svoj međunarodni kredibilitet da reši pitanje železare.

Srbija vodi maksimalno pragmatičnu spoljnu politiku, čiji mozaik čine kako vodeće sile zapada tako i istoka. Te elemente nije lako pomiriti ali pokazalo se da racionalnim pristupom, uz mnogo strpljenja i upornosti, to ipak može da se postigne. Dok smo preterano bili okrenuti samo ka jednoj, zapadnoj strani, loše smo prolazili, isto kao i onda kada smo se pre toga nepromišljeno opirali Vašingtonu i ključnim državama EU. Uspeh nam je doneo treći pristup: politika geopolitike zlatne sredine, koja podrazumeva ne samo održavanje već i dalji razvoj dobrih odnosa sa zapadnim faktorima, ali i puno uvažavanje sila istoka.

Rezultat takve politike Beograda, koja je utemeljena i na punom poštovanju i kooperativnom odnosu prema sve moćnijoj Kini, odrazio se i na Železaru Smederevo. Peking je u punoj meri prepoznao spremnost Srbije da kao retko koja zemlja Evrope skupi hrabrost, i bez obzira na pritiske zapadnih moćnika, istraje u izgradnji strateškog partnerstva sa Kinom. To je toj velikoj sili, koja kao i svi novi globalni činioci, traži verifikaciju svoje uloge i međunarodnog prestiža, dosta značilo. Zato je oficijelni Peking rešio da izađe u susret Beogradu, i podstakne svoj privatni biznis da nam pomogne u rešavanju velikog problema.

U svemu je relevantnu ulogu imala i druga strana medalje naše vešte spoljne politike. Od kada je shvatila da Srbija promišljeno i aktivno traži svoje mesto na globalnom geopolitičkom „tržištu“, odnosno da nije slepo i bezrezervno zagledana u EU, briselska elita je počela da nam više izlazi u susret. Uz to što smo i ranije dospeli do one tačke na EU putu kada nam je otvoreno tržište čelika te unije, tamo je sazrela svest da u vezi sa tim ne smeju da nam nameću ni neformalne barijere.

Izvoz dobar za Srbiju, ali ne i za EU

Već pre privatizacije izvoz iz naše železare u EU je bitno porastao, što je predstavljalo veliki kvalitet za Kineze. Snažni apeli njihovih vlasti, EU tržište otvoreno za Srbiju, te naš izuzetan geografski i geopolitički položaj – prelomili su „Hestil“ da preuzme Železaru Smederevo. I da se ozbiljno angažuje u vezi sa njenim poslovanjem. Tako smo u roku od godinu dana stigli do drastičnog rasta proizvodnje i izvoza iz te kompanije sa strateškim značajem. Za Srbiju je to dobro, ali za čelični biznis u EU svakako nije. U okolnostima kada je tu već i tako teška situacija, pojavila se ozbiljna kinesko-srpska konkurencija!

Zato je sada Srbija, odnosno poslovanje železare u vlasništvu Kineza i njihov odnos sa vlastima u Beogradu, pod više lupa zapadnih i sa njima povezanih lokalnih medija u Srbiji ali i diplomata (pravih i onih koji su to samo nominalno) zemalja EU u kojima je jak lobi tamošnjih metalskih konzorcijuma. Traži se bilo kakav postupak koji nije u skladu sa normama Evropske unije kako bi naš izvoz čelika i čeličnih proizvoda na tržište EU bio suspendovan. To bi jako otežalo poslovanje „Hestila“ u Srbiji, ma koliko iz lokalnog menadžmenta te kompanije poručivali da je njima fokus na srpskom tržištu, i samo uz ogromno angažovanje kineskih vlasti ta privatna firma bi bila „ubeđena“ da ostane u Smederevu. Ne treba ni reći da bi se njen obim poslovanja drastično umanjio.

Već su počele diskretne optužbe na račun „Hestila“ da se kompletna proizvodnja koja se prikazuje kao smederevska ne odvija u Srbiji, što bi moglo da dovede do problema sa Evropskom unijom. Konkretno da Kinezi lim uvezen iz svoje države spajaju sa onim proizvedenim u Železari Smederevo pa ga onda prodaju na evropskom tržištu kao njen proizvod. To bi predstavljalo grubo kršenje sporazuma između Srbije i EU te bilo razlog za drastične mere Brisela. Srećom, na tim osnovama do toga neće doći. Radi se o pukim nagađanjima bez ikakvih dokaza. Naprotiv, od carinske dokumentacije pa nadalje, relevantni su dokazi da se takve stvari ne rade. Uostalom, država Srbija ne bi reskirala svoje odnose sa EU i stala iza takve prevare. Međutim, opasnost se ipak krije na drugim poljima. Daleko je od toga da ne postoji!

Menadžment kineske kompanije „Hestil“ nema iskustvo u radu u vođenju celovitog poslovanja, od proizvodnje, logistike do prodaje, van Kine. U pitanju je čelični gigant sa ukupnom proizvodnjom koja iznosi neverovatnu četvrtinu produkcije te vrste u čitavoj Evropskoj uniji. No, sve to se donedavno odvijalo gotovo isključivo u Kini, a tamo je „Hestil“ država u državi. Toj mega korporaciji je skoro sve dozvoljeno. Takav model ponašanja, koji neskriveno favorizuje neku firmu, odnosno njenim vodećim ljudima skoro omogućava da se osećaju da su iznad zakona, nije moguć u EU ili državama kandidatima za članstvo u Uniji. Uz sve nedostatke koje EU zona integracija ima, tu je više nego bilo gde drugde, priznata ideja pravne države.

Uskladiti se sa evropskim standardima

Država Srbija najbolje može da doprinese uspešnom razvoju Železare Smederevo ako se u punoj meri bude ponašala u skladu sa evropskim standardima prema lokalnom kineskom i matičnom vođstvu preduzeća „Hestil“. Time će čak i toj kompaniji, sa velikim planovima za poslovanje u Evropi (koji uključuju i kupovinu ogromne Železare Košice u Slovačkoj), pomoći da se brže, lakše i potpunije prilagodi evropskim normama poslovanja. Tim pre biće zaštićeni srpski interesi. A koliko da su neosnovane optužbe da „Hestil“ nelegalno preko Srbije u EU izvozi kineske proizvode, deluju ubedljivo pritužbe da se kinesko rukovodstvo u Železari Smederevo neretko ponaša na način koji nije primeren evropskoj poslovnoj i generalnoj kulturi. Tamo važi za odnose sa partnerima, kooperantima, predstavnicima naše države. Čini se kao da kineski menadžment ponekada pomišlja da mu pripada privilegovani status i ne mora da poštuje preuzete obaveze.

To je kako za Srbiju samu po sebi, tako i u kontekstu njenih odnosa sa EU, neprihvatljivo. Što je najvažnije ipak se ne radi se o problemu u domenu srpsko-kineskih odnosa, već o izvesnim nesporazumima na nivou lokalnih kineskih predstavnika. Ali stvar treba shvatiti jako ozbiljno jer čak i sitnice koje narušavaju regularnu EU formu, mogu da budu pravno utemeljen osnov za mere koje bi Brisel preduzeo protiv nas, odnosno Železare Smederevo. To bi bilo štetno za Srbiju, Kinu, kompaniju „Hestil“. A da bi se to sve sprečilo važno je da Beograd strateški komunicira i rešava probleme sa zvaničnim Pekingom. Zbog njega je „Hestil“ došao u Srbiju i samo uz adekvatno angažovanje kineskih vlasti kod nas će ostati i poslovati na odgovarajući način.

Problemi se uvek rađaju u odnosima između velikih kompanija i malih zemalja, a oni se najbrže i najkvalitetnije prevazilaze kada se u matičnim državama moćnih firmi pridaje značaj učvršćivanju spona sa zemljama u kojima posluju. Predsednik Vučić ima veliki autoritet u Kini i to je najbolji garant dugoročno uspešnog i obostrano korisnog poslovanja kineskog metalskog ali i drugog biznisa u Srbija. Kineske vlasti su svakako spremne i sposobne da na molbu Beograda trasiraju put za prevazilaženje svake barijere proizašle iz bilo čije kompanijske nedalekovidosti ili lične neprilagođenosti evropskoj poslovnoj i društvenoj klimi. To nam pruža izuzetne osnove da sa optimizmom gledamo na budućnost Železare Smederevo, kineskog prisustva u njoj i njenog poslovanja na tržištu EU.

 

Čitaj dalje...

Besplatna letnja škola web programiranja

SMEDEREVO, 29. jun 2017-  Naučni klub, koji deluje pri Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, od 4. do 7. jula organizuje kurs web programiranja. Kurs sastoji iz dva dela, frontend i backend, na kojima će se prvo raditi osnove veba, HTTP protokol, statički i dinamički elementi veb stranica – HTML, CSS, JavaScript, a nakon toga i Bootstrap, Angular.JS, React… Ideja je da se kroz kurs i obuku učenika radi na projektu koji bi bio sličan društvenoj mreži, u okviru koga bi novostečeno znanje moglo se da isproba u realnom okruženju.

Kurs je besplatan i prevashodno namenjen učenicima srednjih škola koji nemaju nikakvo ili imaju minimalno znanje veb programiranja.

Predavaču će biti Aleksa Mišeljić i Nikola Marjanović, mladi programeri iz Smedereva.

Čitaj dalje...