VRANOVO/RALJA, 21. maj 2017 – Meštani Vranova tvrde da nisu bezbedni u saobraćaju zbog kamiona koji odvoze šljaku iz železare i upozoravaju na potencijalnu opasnost zbog kretanja pešaka kolovozom.
Saša Nikolić i Milutin Vasić, ali i još nekoliko desetina meštana čije su kuće pored samog magistralnog puta Ralja – Vranovo, na ulazu u Vranovo, alarmirali su medije, kako kažu, to im je poslednja šansa, pošto nadležni ne rešavaju njihov problem – ne mogu bezbedno da prođu putem, kojim dnevno prođe oko 300 kamiona natovarenih šljakom, jer nema pešačke staze do centra sela, prodavnice, autobuske stanice. U istom problemu su i meštani Ralje koji idu do železničke stanice u Vranovu.
“Naš problem, koji imamo ovde kuće, je u tome što je ovde pre 40-50 godinam kada smo gradili kuće, bio rasadnik voća PK Godomin, a sada je teren za odlaganje šljake, otpad. Počeli su da rade bez ikakve dozvole, kasnije su počeli da ih nabavljaju. Rekli su da će za dve godine ovde da bude dislokacija šljake, pa da se vrati na za to predviđeno mesto do 2013. Gomile šljake pored kuća i dalje nisu vraćene”, navode meštani.
Naš reporter se uverio sa situacijom na terenu, na putu kod samog ulaza u selo, pešaci nemaju kuda da prođu, osim kolovozom kojim prolaze kamioni natovarenih šljakom. Za jedan sat 20-30 kamiona, pa autobusi, automobili… Za njima, povremeno, prođu neki drugi kamioni koji prskaju vodu da se slegne prašina, i za njim jedan što čisti. Niti ovaj što prska može da reši taj problem, jer tamo non stop prolaze natovareni kamioni pa se desi da šljaka padne na vas. Hodate tik do kamiona u pokretu, ima svega 20 cm tek da stanu stopala, nema drugog načina da dođete do centra sela 500 metara niže, a tamo je sve, stanice za bus i voz, pekare, prodavnice, škola…
“Mi hoćemo da radi Železara, od nje živimo, ali ne i da nam uskraćuje pravo na život. Naš trenutni problem je u tome što dnevno ovuda prođe stotine kamiona (natovarenih šljakom) od kada je počela da se izvozi šljaka iz Železare. Put je magistralni, redovan saobraćaj, a deo kojim se mi i naša deca krećemo je opasan po život, kada pešačimo do prodavnice, do lekara, u školu, na posao ili do autobuske stanice. Izvođač radova koji izvozi šljaku je pristao da nam napravi privremenu stazu, a onda je iz Železare stopirano, tako nam kažu portiri. Ostalo je još oko 30 metara da se završi ta privremena staza, navodno do 1. septembra. Do tada će neko da pogine ovde. Trenutno, mi ne možemo ni dole ni gore. Zamolio bih vas, kao novinare, da pešice krenete odavde do autobuske stanice u Vranovu, pa ako možete da prođete i uverite se da li je bezbedno. Trenutno znaju da dolaze novinari pa su kamioni parkirani, a kad voze kamioni, ovuda ne može da se prođe.”
Zemljište oko asfalta puno je naslaga, skamenjenih ostataka te prašine od šljake. Osim što guši prašina i oči su vam pune toga, uopšte nije bezbedno, pogotovo ako vodite dete, ili kad deca idu u školu jer su bukvalno na korak od tih kamiona, koji ako pak idu u susret jedan drugom morate skroz da se sklonite jer nema mesta za dva kamiona – to znači idete u šanac… Uz to vas obavezno isprska svako ko prođe, jer ovi što kvase put ujedno prave i vodu/blato na putu. Prašina od šljake je svuda okolo, pa kad prođe automobil, ako ide malo brže, sve to podigne u vazduh.
“Nisu u pitanju samo kamioni koji prevoze šljaku. Njih je oko 300 dnevno, 30 kamiona po 10 tura. Tu su i kamioni Neimar puta koji voze nenormalnom brzinom, pa neki plavi kamioni Autotransport iz Pančeva, koji ne koče uopšte. U međuvremenu su postavljeni “ležeći policajci”, ograničena brzina na 30, ali to niko ne poštuje”, kažu meštani.
Zbog novonastale situacije dobili su improvizovanu stazu, tik uz ogradu železare i one gomile šljake. Taj put je došao donekle i onda je stopiran nastavak. Ljudi sad nemaju alternativu, nego moraju putem kuda prolaze vozila. Naš reporter se uverio u reči meštana da “nemaš gde da staneš, ako i staneš bićeš pokriven oblakom prašine od šljake, pa poprskan vodom”.
Meštani ne znaju koliko može da traje odvoženje šljake, navodno im je rečeno, najmanje godinu dana i to “zbog urgencije”, inače je trebalo da traje četiri godine.
Pitanje je koje se postavlja na kraju, da li i ko brine o bezbednosti ovih pešaka, da li će nešto biti urađeno pre nego neko nastrada i da li će i ko odgovarati ukoliko neko strada?