Lazar Džamić: Vreme je kod nas i dalje jeftina supstanca

SMEDEREVO, kraj aprila 2017 – Čovek koji je oguglao i na Gugl: Lazar Džamić o povratku, pisanju i važnosti sporog vremena

U mnoštvu onih koji odlaze iz Srbije (desetine hiljada svake godine), svaki “povratnik” je posebno zanimljiv. Dovoljno je, takvoj osobi,  postaviti samo jedno pitanje: “ Zašto?”

Naš sagovornik je, međutim, mnogo više od “onih koji su se vratili”. On je Lazar Džamić!

 

Donedavno, šef tima za brend strategiju u Guglovom kreativnom think-thank-u ZOO u Londonu, gde je pretvarao svetlo u toplotu – obilje podataka u Guglovom univerzumu u emotivne teritorije za velike ideje. Direktor strateškog planiranja u nekoliko londonskih kreativnih agencija i jedan od prvih digitalnih stratega u UK. Autor više hit knjiga, ne samo o marketingu.

Posle skoro osamnaest godina u Londonu, zašto nazad u Srbiju?

Emigracija je akord, ne solo melodija. Kako mi rezonujemo sa okolinom da bi se dobio neki sklad koji omogućava srećniji život. Ta melodija je postajala sve disonantnija tokom vremena, i zbog mene i zbog grada. Postoji nekih 20 razloga zašto smo se “vratili”, kako to ljudi ovde obično nazivaju, iako sam mentalno i dalje tamo i nikada se u tom smislu neću vratiti. Ako bi se samo jedan od tih razloga odstranio iz jednačine, ne bi nas bilo nazad. Ovako, uživamo u mirnijem životu.

Mirniji život, u Srbiji!?

Da, paradoksalno. Ako čovek ne zavisi od srpske plate, ima mnogo toga dobrog kod nas, pre svega to da je vreme kod nas i dalje jedna od najjeftinijih supstanci, za razliku od Londona. Tako da ako neko želi da piše I čita, i da ne ide u kancelariju, onda je to mnogo više priuštivo u Srbiji. Sve ostalo je manje-više isto kao i u mnogim drugim zemljama na planeti. Ako hoćete da vidite šta je noćna mora od administracije, probajte da nešto uradite u Bangladešu, Keniji ili Indiji. Ako mislite da smo mi grubi jedni prema drugima, živite malo u Kini…

Mnogi misle da je ostaviti Gugl ludost?

Naravno, kada nisu probali. Kao ni život na razvijenim tržištima. Sve je individualno, nema univerzalnih pravila, šta funkcioniše za mene ne bi za drugoga. To je prva stvar koju treba shvatiti. Što se mene tiče, moja porodica mi je važnija od bilo koje karijere, i kada se dođe do toga da se bira između jednog ili drugog, meni je izbor vrlo jednostavan. Ali, dve i po godine u Guglu su bile beskrajno korisne, na mnogo profesionalnih i ličnih nivoa. To je i dalje, za većinu ljudi, jedna od najboljih kompanija u kojoj će ikada raditi…

Rekao si u nekim intervjuima da menjaš karijeru, u pisca sa punim radnim vremenom?

Da. Ima jedna vežba koju sam često radio sa klijentima: ako bi vaš brend danas umro, šta bi mu pisalo na nadgrobnom spomeniku, po čemu bi ga ljudi pamtili? Kada sam je primenio na sebi, shvatio sam da mi odgovor ‘čovek koji je napravio tim za strategiju u Gugl ZOO’ nije baš bio mnogo privlačan. Ima većih i korisnijih stvari koje mislim da mogu da uradim, ne većih u smislu slave, već pre svega u korisnosti za ljude oko mene. Voleo bih da doprinesem civilizacijskom i racionalnom treningu naših ljudi, da malo bolje razumeju sebe i svoje mesto u svetu – koje je i veće i manje nego što se obično smatra…

O čemu planiraš da pišeš?

Imam neku listu od preko 30 planiranih knjiga, neke na srpskom i za nas, neke na engleskom i za svet. O tome zašto smo glupi, o prirodi patriotizma, o nekim zanimljivim ljudima, malo o struci. Planiram i nešto što trenutno nazivam “smederevskom trilogijom”, tri romana o Smederevu i Balkanu u tri istorijska perioda: u vreme Đurđa Brankovića, između dva rata i u vreme eksplozije u Tvrđavi. Za to mi treba vremena i strpljenja. I dosta istraživanja, ali polako…

Pre 17 godina napisao si Advertising (p) Age, a 2016. godine dopunjeno izdanje te knjige. Koliko su se stvari u advertajzingu promenile za još malo pa dve decenije?

Mnogo toga se promenilo, na primer više ne moramo da objašnjavamo šta je DVD ili internet… Sada u Srbiji rade odeljenja poznatih svetskih agencija, koje rade istim modernism metodima kao i njihove kolege na najrazvijenijim tržištima. Dosta se naučilo. Sa druge strane, mnoge dinamike su i dalje iste, pre svega kako politika kontroliše medije i protok novca kroz njih, i kako su klijenti manje spremni na inovacije nego njihove strane kolege.

 

 

Izdvajamo