You are here

Otvoreno 13. Jaseničko prelo

SMEDEREVSKA PALANKA, 30. april 2017 – U Gradskom pozorištu u Smederevskoj Palanci svečano je otvoreno 13. Jaseničko prelo.

Festival folklora je takmičarskog karaktera, a za titulu najboljeg u dva takmičarska dana ove godine će se nadmetati 13 kulturno umetničkih društava.

Pre nastupa u Gradskom pozorištu učesnici su tradicionalno prodefilovali kroz centar grada.

Čitaj dalje...

Radno vreme JLS tokom praznika

KOVIN, 30. april 2017 – Povodom praznovanja 1. maja, Međunarodnog praznika rada, a shodno Zakonu o državnim i drugim praznicima, Opštinska uprava Kovin neće raditi sa strankama u ponedeljak, 1. i u utorak, 2. maja 2017. godine.

Prvi radni dan posle prvomajskih praznika je sreda, 3. maj.

Takvo radno vreme imaće i sve jedinice lokalne samouprave u Podunavskom upravnom okrugu.

Čitaj dalje...

Određene cene taksi prevoza u Velikoj Plani

VELIKA PLANA, 30. april 2017 – Na poslednjoj sednici Skupštine opštine Velika Plana uoči praznika, odbornici su se, između ostalog, saglasili i sa predlogom odluke o utvrđivanju cena taksi prevoza na području ove opštine.

Po toj odluci start tarife u dnevnoj vožnji radnim danom, u periodu od 6 do 22 časa, iznosi 40 dinara. Cena po pređenom kilometru dnevne vožnje je 60 dinara. U noćnoj tarifi radni danom, između 22 časa i 6 ujutro, utvrđeno je da kilometar bude 70 dinara.

Cena starta dnevne vožnje na državne praznike iznosi 50 dinara, a za pređeni kilometar dnevne vožnje taksisti mogu da naplate 70 dinara. Tokom noćne tarife obe ove cene se uvećavaju za 10 dinara.

Utvrđena je i cena čekanja taksi vozila po satu i ona je 400 dinara za vreme radnih dana u dnevnoj i noćnoj tarifi, a 500 dinara za vreme državnih praznika i u dnevnoj i noćnoj tarifi.

Čitaj dalje...

SINOS: Sedma sila, šta to beše?

BEOGRAD, 29. april 2017 – Objavljen je Proglas Sindikata novinara Srbije koji objavljujemo u celini:

Sindikat novinara Srbije (SINOS), jedini sindikat u Srbiji član Međunarodne federacije novinara (IFJ) i Evropske federacije novinara (EFJ), poziva kolege da ignorišu zabranu poslovodstva o sindikalnom organizovanju. Zajednička borba za radna  prava jedini je način da se izborimo za svoju profesionalnu slobodu. I zato pozivamo kolege da se USUDE I PRIDRUŽE nam se.

Nekada moćna, odgovorna i poštovana profesija, novinarstvo se danas uglavnom svodi na propagandnu mašineriju u rukama političara i njima bliskih tajkuna. Sedmu silu nasledili su prekarni radnici – novinari sa malim i neredovnim platama, nesigurnim statusom i neizvesnom budućnošću, od kojih poslodavci zahtevaju bespogovornu poslušnost.

Kako u uslovima straha, siromaštva i korupcije biti slobodan novinar? Prvi korak je organizovati se u sindikalne organizacije. To je i prvomajska poruka Međunarodne federacije novinara (IFJ) svim kolegama na planeti. Istraživanja su potvrdila da u sredinama gde postoje sindikati i kolektivni ugovori novinari i medijski radnici imaju  jača radna prava, veće plate i bolju zdravstvenu zaštitu i bezbednost.

Da bismo očuvali kredibilitet novinarstva i da bi naša profesija zadržala ulogu četvrtog stuba demokratije, moramo se braniti jakim, reprezentativnim sindikatima poručuju iz Međunarodne federacije novinara i pozivaju svoje članice da obeleže Međunarodni praznik rada.

Za Izvršni odbor SINOS

Predsednica Dragana Čabarkapa

U Beogradu 29. aprila 2017.

Čitaj dalje...

Ekskluzivno – Nagrađeni Irfan Mensur za Podunavlje.info

SMEDEREVO, 29. april 2017 – Glumac i režiser Irfan Mensur dobitnik je ovogodišnje nagrade za najuspešnije glumačko ostvarenje na 34. „Nušićevim danima“ po oceni stručnog žirija. Nagrada nosi ime Milosava Buce Mirkovića, esejiste, pozorišnog i književnog kritičara, pesnika i publiciste,  dugogodišnjeg saradnika festivala „Nušićevi dani“.

Mensur je nagrađen, kako se čulo na završnoj festivalskoj večeri, za izvanredno iskreiranu ulogu ulogu Vuleta u predstavi „Hor ’bečkih’ dečaka“, koju je Mensur adaptirao i u kojoj pored njega igraju Predrag Ejdus i Slobodan Boda Ninkovića.


Stručni žiri za dodelu nagrade za najbolju predstavu i nagrade „Milosav Buca Mirković“ za najbolje glumačko ostvarenje na festivalu ove godine radio je u sastavu: Ana Sofrenović, dramska umetnica, predsednica žirija, Božidar Stošić, dramski umetnik i Miloš Jagodić, reditelj

Predsednica žirija, Ana Sofrenović je uručila nagradu Mensurovom producentu, koji je pročitao Irfanovo pismo, pošto je laureat bio objektivno sprečen da prisustvuje ceremoniji dodele nagrada.

“Prvo, hteo bih da pohvalim žiri što je doneo neverovatno ispravnu odluku i dodelio mi nagradu. Želim da se zahvalim Yugoartu i producentu što ulažu u mlade glumce, tako da Boda, Peca i ja možemo da počnemo da pravimo svoje karijere. Treće, molim medije da što manje objavljuju moje ime i dobijanje ove nagrade, plašim se da će to negativno uticati na moje kolege Bodu i Pecu, jer im se kvalitetom glume polako približavam. I četvrto, živeli i srećno vam završeni ’Nušićevi dani’. Voli vas vaš Irfan Mensur.”


Regionalni portal Podunavlje.info je, prilikom izvođenja predstave „Hor ’bečkih’ dečaka“, koja je odlično primljena kod publike, razgovarao sa, kako se kasnije izjasnio žiri, najboljim glumcem ovogodišnjeg festivala.

Predstava „Hor ’bečkih’ dečaka“

“Znate šta, ovo je predstava rađena na opšte zadovoljstvo. Ponudio sam Bodi Ninkoviću i Predragu Ejdusu, oni su istog trenutka pristali da rade ovaj tekst, čak su me i požurivali.. Adaptaciju sam radio nekoliko meseci. Zamolio sam pisca Miroljuba Nedovića iz Niša da mi dozvoli adaptaciju, a on je rekao da nema nikakvih problema. Prilagodio sam ’uzrastu’ glumaca, promenio neke okolnosti, neka zanimanja, neke sudbine i na tu glavnu radnju, koja je ostala ista, priča o nekoj trojici ljudi koji pokušavaju da pronađu svoje male bajke u svetu preko granice, ovog puta u Beču. Predstava o čudnim sudbinama naših ljudi koji su krajputaši. Nikako da pronađu svoj put. Nisu mogli da pronađu ovde, pa boga mi, ni tamo. Vraćaju se tamo gde im je udobnije, vraćaju se u Srbiju ne bi li završili svoje radne vekove, pa možda i živote na neki plemenitiji način. Predstava je duhovita, smešna. Ali smešna utoliko što se mi, u stvari, smejemo sebi samima. Mi se ne smejemo nekim drugim i ne karikiramo neke druge ljude. Mi pričamo o sebi i zato se ljudi smeju gledajući ovu predstavu. A kad se završi, onda mi ljudi prilaze i kažu: ’Bože, što je tužno.’ Dakle, potrebno je nekoliko minuta posle kraja predstave da shvate da je to tužna priča, tragikomedija Ispričaću vam anegdotu. Moje dve prijateljice koje žive u Americi su došle u Kart blanš da gledaju predstavu. Sačekale su me posle, da popijemo piće, da se ispričamo i vidimo Ii rekle su mi da se dugo u životu nisu tako ismejale, a sad su strašno tužne. Rekle su ’Kad se završi predstava, shvatimo ko smo, šta smo i zato smo tužne.’ Jer to su u stvari naše sudbine. Možda karikirane, ali su naše sudbine, kad pokušamo da odemo na neviđeno u neki beli svet.

Kart blanš (Teatar Carte Blanche) je nova scena u Beogradu i primerena za kamerne predstave

“Pa da, to su te manje forme i Beograd i svi gradovi u Srbiji, pa i region, vape za takvim pozorištima. Velika pozorišta su postala skupa, i preskupa, mnogo je lakše pronaći i ljude i sredstva da se naprave neke manje forme. ’Kart blanš’ nudi takvu scenu, takvo gledalište i takvu koncepciju, tako da je ovo već druga-treća predstava koju imamo u tom prostoru.

Pre nekoliko meseci Mensur je postao “omladinac PUPS-a”. Utiče li ta činjenica na radni polet?

“Ostao sam i u penziji vezan za Jugoslovensko dramsko pozorište, tamo sam 42 godine proveo i još uvek igram Mletačkog trgovca (Šekspirova najduža predstava na repertoaru beogradskih pozorišta). Trenutno sam u podeli uloga kod Jagoša Markovića (Pirandela), premijera je 4. juna. Već mesec i po dana sam u Vršcu, gde za Narodno pozorište Sterija radim Edmunda Kina, premijera je 11. maja. Tako sam poprilično zaposlen i putujem, ne izlazim iz kola i drugih prevoznih sredstava, ali organizam to dobro podnosi.”

Da li planira da radi Nušića?

“Znate šta, da budem iskren, plašim se da radim Nušića. Nušić je suviše značajan pisac. Ne bežim od značajnih pisaca, radio sam možda i značajnije, ali u poslednje vreme Nušić je počeo da se koristi kao pokušaj da se nešto osavremeni, da se izmesti, da se prebaci u neko drugo vreme, da bi se pokazalo da je on večan. Mislim da je Nušić večan sam po sebi i po svojoj vrednosti, da uopšte nema potrebe da se približava ovoj današnjoj publici na taj način što ćemo ga osavremeniti. Kad bi mi neko dozvolio da uradim Nušića onako kako se nekad igrao, dakle retro Nušića, vrlo rado bih ga uradio. Ali, mislim da nijedno pozorište trenutno nije zainteresovano za retro pozorište, a ja jesam.”

Kako danas vidi sebe?

“Sebe bih svrstao u ’pse tragače’. Ne dam na sebe, jer počnem da lajem. Ne da bih uvredio, nego prosto da bih se zaštitio. S te strane sam ostao častan, nisam dozvolio da me iko ima, da me iko prisvaja, u društvenom i socijalnom smislu. U političkom, kako god hoćete. Dakle, ostao sam jedinka i ne dozvoljavam da iko zadire u moju privatnost i privatnost mog mišljenja. Mogu da podelim svoje mišljenje sa prijateljima, za kafanskim stolom, u stanu, ali javno ću iznositi samo ono što smatram da je civilizovano. Dakle, neću da stupam u sukob, niti sam čovek sukoba. A, kad kažem ’pas tragač’, mislim na posao, čist pozorišni posao. Mišljenja sam da je pozorište jedna ogromna planeta koju treba istražiti i meni je bilo malo glume, jer je to samo jedan segment pozorišta. U neko doba sam poželeo i da režiram, pa evo sad iza sebe imam oko 30 i nešto režija. Poželeo sam i da ’piskaram’, pa sam adaptirao masu tekstova. Pa sam poželeo da se bavim advertajzingom i marketingom, opet u smislu kreativnog posla, pa sam se i time bavio 7-8 godina. Bavio sam se i pozorišnom pedagogijom nekih 7-8 godina, imam zvanje vanrednog profesora glume. Tako da, u stvari, još uvek tragam. Ja sam jedan čovek na početku svoje karijere.“

Za kraj, ima li prostora za strah?

„Ima prostora za strah za ljude koji provociraju, zato što je prag tolerancije u našem društvu vrlo nizak. Ljudi koji ne provociraju i koji se zadovoljavaju krugom ljudi istomišljenika, kojima nije zadatak da svojim mišljenjem provociraju, oni ne treba da se plaše. Naravno, da se mogu desiti ekscesi i, naravno da sam očekivao da se početkom devedesetih mogao desiti neki eksces, isključivo zbog toga kako se zovem i prezivam. Ali, ti ljudi koji su napravili eksces, zaboravili su da je ova država u mene uložila ogromna sredstva ne bi li me iškolovala, dala status koji imam i ne bi li mi dozvolila da se izborim za status koji sam napravio. Dakle, više ja pripadam ovoj državi, nego oni koji su me provocirali. Samo zato što su mislili da na to imaju pravo. Po kom osnovu, ja to ne znam. Mislim da apsolutno pravo nema niko nikoga da provocira na temu pripadanja ili nepripadanja, ili prebrojavanja gena. Sumnjam da će to vreme ikad da se vrati. Ekscesne situacije će postojati i postoje, ali onakvo vreme, onakvog crnila, mraka i sivila mislim da se nikad više neće vratiti, hvala Bogu.“

Čitaj dalje...

Nikoli dosadilo da čeka na putare i opštinare

SMEDEREVSKA PALANKA, 28. april 2017 – Nikola Nikolić iz Smederevske Palanke, baš kao i mnogi njegovi sugrađani, poduže je prelazio ulicu na neobeleženom mestu, na kome je nekada bila zebra. Trebalo je ponovo da bude tu, pošto je maltene pre godinu dana ulica presvučena novim slojem asfalta, ali nikako da dođe na red, ili oni koji su za to zaduženi nikako da se sete…

Zbog toga je Nikola odlučio da stvar uzme u svoje ruke. Tačnije, uzeo je u ruke kanticu i četku.

– To je jedna od najfrekventnijih saobraćajnica u gradu, iza Muzeja je dečje obdanište, malo dalje škola, a od prošlog leta se nisu udostojili da ponovo obeleže prelaz. Naročito je nezgodno zbog vozača koji nisu iz Palanke, koji ne znaju da tu treba da bude zebra i mesto da stanu tu dodaju gas, voze 50-60 na sat – objašnjava Nikolić šta ga je poteralo da uradi što mu nije za posao, ali nisu ni drugi kojima jeste.

Umesto znaka „radovi na putu“ poslužila je plastična gajbica, a i vozači su, začudo, pokazali strpljenje.

– Ne samo pešaci, i vozači su zastajali i čestitali mi, mada je u jednom momentu bio red dole do semafora. Onako, u prolazu, par njih mi kroz spušten prozor na kolima doviknulo: „Bravo!“.

A i iz opštine su me zvali, kažu, „joj, što nam to radiš“. Ja kažem, „ofarbajte ga vi, nema problema“, a oni, kao, „nema se para, znaš da smo planirali“ – prenosi Nikola zašto je u jednom momentu morao da zastane, da telefonira, dodajući da nema ništa protiv ove vlasti, baš kao što nije imao ni protiv prethodne, ali ima protiv onoga što rade ili ne rade, a trebalo bi.

Kada je završio šta je naumio Nikola je uzeo svoj bicikl i prešao ulicu na obeleženom mestu.

Nije bilo svečanog otvaranja pešačkog prelaza, nekoliko sugrađana već se bilo okoristilo njegovih ruku delom, a i nije, kako kaže, imao nameru da ovim potezom sebi pravi reklamu, samo da pomogne, najviše zbog dece.


Ponovo na ulici

Nikoli nije ovo prvi ulični performans; prošle godine, kada su u Palanci mesecima bile svakodnevne višesatne restrikcije u vodosnabdevanju, na svakoj pauzi za doručak dolazio je ispred zgrade palanačke opštine. Stajao je tu sa ispisanim znakom kojim je vozače u prolazu pozivao da trube, da sirenama pokažu lokalnoj vlasti da se ne mire s time što nemaju vode.


Poslednja vest iz Palanke glasi da je, gle čuda, nekoliko sati pošto je Nikola Nikolić završio „njegovu zebru“, u toku večeri na lice mesta došlo kamionče sa radnicima,
bojom i šablonom za iscrtavanje polja na pešačkom prelazu.

Prelaz je vrlo brzo uredno obeležen.

Osvanula je nova zebra!

Preko Nikoline boje.

 

 

Čitaj dalje...

Otvorena klanica „Gavrilović“, jedna od najsavremenijih u regionu

VELIKA PLANA, 28. april 2017 – Beogradsko preduzeće „Žitostok“ otvorilo je danas klanicu „Gavrilović“ u Velikoj Plani, jednu od najsavremenijih u regionu, u pogonu od oko 2000 kvadratnih metara, u koji je uloženo oko dva miliona evra i u kome će biti uposleno 60-70 radnika u prvoj fazi, čime se nastavlja uspešno poslovanje ovog preduzeća na teritoriji Srbije.

Preduzeće je osnovano pre skoro dve i po decenije (1993), kao porodična firma koja se bavi trgovinom na veliko, komponentama za stočnu hranu, farmama i mešaonama. Korektnim odnosom prema komintentima, stekli su ugled na tržištu i šireći svoje poslovanje postali jedna od vodećih firmi za prodaju monokalcijum fosfata iz Rusije za tržište naše zemlje. Proizvodnjom tovnih pilića preduzeće počinje da se bavi 2010. godine, a tri godine kasnije, povećanjem obima posla, kreću sa proizvodnjom stočne hrane za potrebe kooperanata. Izgradnja ove fabrike počinje 2015. godine. Ona je izgrađena po evropskim i svetskim standardima, kapaciteta 3000 zaklanih pilića na sat, sa najsavremenijom automatskom opremom, čulo se na svečanom otvaranju.

Svečano otvaranje nove klanice u Velikoj Plani

Direktor Ivan Milojević je rekao da optimalna proizvodnja iznosi 20.000 pilića dnevno, a sami uslovi i sistem mašina i  proizvodnje, koji su među najsavremenijim na svetu, omogućavaju visoke standarde HASAP-a i HACCP sertifikata, što su, pored izuzetnog geografskog položaja Velike Plane, dobri preduslovi da postanu lideri u čitavom regionu. On je istakao da će klanica uposliti 60 do 70 radnika.

Vlasnik firme Vladimir Gavrilović je naglasio da je u klanicu uloženo oko dva miliona evra, a što se tiče planova, naveo povećanje sopstvenog tova u okruženju Velike Plane u prečniku od oko 50 kilometara, organizaciju kooperantskih tovova, kako bi imali sopstvenu sirovinu. On je izrazio očekivanje da će biti glavni dobavljač u trgovinskim lancima.

Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, rekao je da prisustvo ovakve procesne obrade poljoprivredne proizvodnje, kao važnom koraku u plasmanu robe na tržište, pokazuje da se sa domaćim kapitalom i domaćom pameću može zasnovati ovakva proizvodnja. On je istakao važnost ovakvih porodičnih firmi, dodajući da klanica u ovoj fazi nije tražila podsticajne mere od države već se oslonila na kontinuitet postojeće proizvodnje.

Predsednik Opštine Velika Plana Igor Matković zahvalio se porodici Gavrilović i vlasniku Vladimiru Gavriloviću što je izabrao Veliku Planu da otvori fabriku.

„Posebno mi je zadovoljstvo što će firma nastaviti da investira u proizvodnju i što će to biti u našoj opštini, a to za nas mnogo znači, pre svega nova radna mesta. Zadovoljstvo je i videti sve članove porodice, koji su godinama radili naporno i uspešno, što je dokaz da se u našoj zemlji može uspeti i sopstvenim snagama“, naglasio je Matković i dodao da će lokalna samouprava učiniti sve što je potrebno da se pomogne unapređenje procesa proizvodnje.

Vlasnik ove uspešne porodične firme, Vladimir Gavrilović, u izjavi za regionalni portal Podunavlje.info, najavio je  i konkretne planove – proširenje broja kooperanata na oko stotinu, sa oko 500.000 pilića, sa ciljem da sva sirovinska baza bude što bliža klanici, a u bliskoj budućnosti i pripremu lokacije za sopstveni tov, kako bi proizvodili 30 odsto vlastite sirovinske baze.

Čitaj dalje...

Konkurs za decu Saveta za bezbednost saobraćaja

SMEDEREVO, 28. april 2017 – Savet za bezbednost saobraćaja Grada Smedereva raspisao je likovni i literarni konkurs za mališane predškolskog uzrasta i učenike osnovnih škola Smedereva. Cilj ove preventivno-promotivne aktivnosti Saveta je da deca Smedereva na kreativan način, kroz literarni i likovni izraz, razviju svest o značaju poštovanja saobraćajnih pravila, kao i o svojoj bezbednosti u saobraćaju.

Likovni konkurs obuhvata tri kategorije. U prvoj su mališani PU „Naša radost“ i za njih su određene dve teme: „Preko ovog putića do mog vrtića“ i „Deca u saobraćaju“. U drugoj kategoriji su učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola, njima je tema „Poštuj znake, po zebri pođi i bezbedno do škole dođi“, a u trećoj su oni od petog do osmog razreda, koji će praviti radove na temu „Opasnost vreba svugde, pazi na sebe i ljude!“.

Likovni radovi mogu da budu izrađeni bilo kojom tehnikom (drvene bojice, voštane boje, tempere, vodene boje, flomasteri…), na različitim podlogama i u bilo kom formatu.

Literarni konkurs obuhvata dve kategorije, u prvoj su učenici od prvog do četvrtog razreda, sa temom „I levo i desno, svuda neki znaci,  naučimo ih zajedno, đaci i pešaci“, a đaci od petog do osmog razreda pisaće na temu „Odrasli, pazite u saobraćaju na bezbednost, jer deca su najveća vrednost!“.

Književni radovi mogu biti u formi kratke priče ili pesme.

Rok za slanje je 20. maj 2017. godine, a najbolje likovne i literarne radove Savet za bezbednost saobraćaja Grada Smedereva nagradiće knjigama i diplomama. Vrtić i škola koji pošalju najveći broj radova takođe će biti nagrađeni.

Čitaj dalje...

Mister Dolar, Irfan Mensur i Milena Dravić laureati Nušićevih dana

SMEDEREVO, 28. april 2017 – Svečanim programom dodele festivalskih nagrada u Centru za kulturu Smederevo večeras pada zavesa na 34. Pozorišni festival „Nušićevi dani“ koji  se ove godine odvijao pod sloganom „Nušić, savremeni, svevremeni“.

Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini po oceni stručnog žirija, statueta Branislava Nušića, pripala je predstavi „Mister Dolar“, mjuziklu nastalom po delu Branislava Nušića u izvođenju Pozorišta na Terazijama, u adaptaciji i režiji Vladimira Lazića.

Nagrada za najuspešnije glumačko ostvarenje na festivalu po oceni stručnog žirija, koja nosi ime Milosava Buce Mirkovića, esejiste, pozorišnog i književnog kritičara, pesnika i publiciste,  dugogodišnjeg saradnika festivala „Nušićevi dani“ biće dodeljena Irfanu Mensuru za ulogu Vuleta u predstavi „Hor „bečkih“ dečaka“,  Teatra Carte Blanche, u produkciji „Yugoarta“ iz Beograda, a u režiji Irfana Mensura, koji je i adaptirao tekst Miroljuba Nedovića.

Stručni žiri za dodelu nagrade za najbolju predstavu i nagrade „Milosav Buca Mirković“ za najbolje glumačko ostvaranje na festivalu ove godine radio je u sastavu: Ana Sofrenović, dramska umetnica, predsednica žirija, Božidar Stošić, dramski umetnik i Miloš Jagodić, reditelj.

Kako je ranije saopšteno, dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru je dramska umetnica Milena Dravić, koja se iz zdravstvenih razloga neće pojaviti na svečanoj dodeli nagrada.

Žiri za dodelu Nušićeve nagrade za životno delo glumcu komičaru radio je u sledećem sastavu: Ljiljana Stjepanović, dramska umetnica (predsednica žirija) i članovi: Radmila Živković, dramska umetnica, Miljana Kravić, profesor-master srpskog jezika i književnosti, i dr Zoran Maksimović, teatrolog.

Autori nagrada su vajari mr Vlasta Filipović i dr Zoran Kuzmanović.

Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini na osnovu glasova publike, plaketa sa likom Branislava Nušića, pripala je mjuziklu „Mister Dolar“ po delu Branislava Nušića, u izvođenju Pozorišta na Terazijama, u adaptaciji i režiji Vladimira Lazića. Prosečna ocena za spektakl Pozorišta na Terazijama je 4,88, čime je „Mister Dolar“ , u pogledu suda publike, nadmašio ostale predstave u festivalskom programu.

Svečani program dodele nagrada i zatvaranja festivala biće u znaku kabarea Nušiću u čast u kome učestvuju: Ljiljana Stjepanović, Vesna Stanković, Vanja Milačić, Nebojša Dugalić, Slobodan Stefanović i orkestar. U okviru programa biće prikazan i kratki film posvećen delu Milene Dravić.

Plakete sa likom Branislava Nušića za najbolje glumačko ostvarenje večeri dobili su Hristina Popović za ulogu Mice u predstavi „Mrešćenje šarana“, Marko Gvero za ulogu Beranžea u predstavi „Nosorog“, Lazar Jovanov za ulogu Viktora-Emanuela Šandebiza i Poša u predstavi „Buba u uhu“, Predrag Ejdus za ulogu Ace u predstavi „Hor „bečkih“ dečaka“ i Marko Gvero za ulogu Žana i Jovana Todorovića u mjuziklu „Mister Dolar“.

Pre svečane dodele festivalskih nagrada na 34. „Nušićevim danima“, glumac Nebojše Ilića će u programu „Glumci pesnici“,  od 19 sati u kafani Dardaneli, takođe u smederevskom Centru za kulturu, govoriti poeziju svojih kolega glumaca.

Čitaj dalje...

Sanja Domazet: Mladi ljudi uvek i neminovno imaju pravo

SMEDEREVO, 28. april 2017 – U Narodnoj bublioteci Smederevo predstavljena je zbirka literarnih portreta „Božanstveni bezbožnici 2“, Sanje Domazet, na književnoj večeri upriličenoj u okviru programa obeležavanja Dana Narodne biblioteke Smederevo.

Nastavljajući tamo gde je stala u prvom delu, Sanja Domazet u „Božanstvenim bezbožnicima 2“ piše biografije najvećih umetnika 20. veka. Kako je rekla za Podunavlje.info, to je nastavak eseja o najrazličitijim ličnostima poput Barišnjikova, Koko Šanel, Fišera, Putina, Orijane Falači, Marije Kalas..

“Ima tu i novinara i književnika i slikara, veoma intrigantnih ljudi, koji su na izvestan način promenili moju percepciju sveta, umetnosti, življenja i zaista me obogatili. Želela sam da to podelim sa drugima i, suštinski, ovo  je jedan esejistički pristup njihovim biografijama i bibliografijama i onome što su radili. Knjiga ima lep uspeh kod čitalaca i stvarno se tome nisam nadala. Do sada je predstavljena u tri zemlje. Bili smo u Rumuniji, u Temišvaru i Aradu, pa u Beču, a tom promocijom smo otvorili našu biblioteku za Srbe, kojih tamo ima mnogo. Sad ćemo ići u Hrvatsku i u Italiju, sledeće nedelje knjiga će biti predstavljena u Trstu, u Puli, u Rijeci, Rovinju, Opatiji… Imam utisak da ova knjiga i informiše, ali da uspeva i da obrazuje i socijalizuje ljude. Moram da napomenem da, zaista, ni u jednom trenutku nisam želela da ‘podiđem’ čitaocima, odnosno da pišem nešto što će biti čitano, traženo, popularno. Naprotiv, pisala sam o nečemu za šta sam mislila da možda nikoga i neće mnogo baš zanimati, o nečemu što je meni bilo interesantno, intrigantno, drugačije. Čini mi se da je baš to, lično, ono što je ljude navelo da ovu knjigu zavole, kao i te moje putopise Gradovi, koji su za godinu dana ‘otišli’ u tri izdanja. Nisam se stvarno nadala, prosto, knjige imaju same svoj put, nalaze ga i idu dalje.”

Bezbožnici iz naslova knjige su, po njenim rečima, ljudi koji su došli na ovaj svet sa nadnaravnim darom, sa velikim talentom, sa velikom mogućnošću da na drugačiji način prikažu život, svet, umetnost, i koji su oboženi, odnosno koji su vernici a da to i ne znaju.

“Čak i onda kada tvrde da nisu, suštinski jesu, jer, zapravo njihova umetnost je njihova vrsta molitve.”

Kako nam je rekla, na zahtev izdavača, treći deo „Božanstvenih bezbožnika“ pojaviće se na Sajmu knjiga 2018. godine “ako Bog da zdravlja”.

“Sada je ušla u štampu knjiga sa Slobodanom Šijanom, ‘Punjene tikvice’. S jedne strane će biti moja drama i scenario, a između naši tekstovi o tome. Šijanov, kako nismo snimili film, ko nas je sve odbio, ko nam je dao desetku za kvalitet a nula dinara, moj tekst o tome kako su nastale Tikvice, iz onog vremena. Biće Ćirilovljev tekst i moj šta o tome mislim danas, dvadeset godina kasnije.“

Sanja Domazet, osim što je prozni i dramski pisac, takođe je i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Zamolili smo je da za regionalni portal Podunavlje.info prokomentariše studentske proteste.

“Ja sam od onih ‘šetača’ iz devedesetih. Dakle, ja sam od onih koji su protestvovali i smatrala sam da je to časno. Mislim i sada da mladi ljudi uvek i neminovno imaju pravo, čak i dužnost, u odnosu na svoju mladost, da se bore za svet koji će im nuditi više i kome će i oni moći da ponude više. Prema tome, čitav Beogradski univerzitet, kada su u pitanju i stvari koje studenti nama predlažu u nastavi, u radu, potpuno smo otvoreni. Ne zato što je to nekakva demagogija, ili izlaženje njima u susret po svaku cenu, naprotiv, ne. Nego, svaki razuman studentski zahtev treba ozbiljno razmotriti. Nisu oni u pravu zato što su mladi, nego zato što su novi i zato što ova stvarnost još uvek nije stigla da ih iskvari, potkupi, ponizi, pojeftini.”

Čitaj dalje...